IZVOR – Glas komune – broj 559 – strana 9 – 31 avgust 1984 godine //
KAMPERI ZAPOSELI DUNAVSKE OBALE I ADE
Dunav privlačniji od mora
- TIŠINA RANIH JUTARNJIH ČASOVA NA DUNAVU KOD APATINA REMETILO JE JEDINO BREKTANJE MOTORA NAŠEG ČAMCA KOJI JE KLIZAO NIZVODNO
- KADA SE SUMAGLICA IZDIGLA, POVRŠINA REKE IMALA JE ZELENKASTO-PLAVU BOJU A NA PRIOBALJU SU SE OCRTAVALE SILUETE PECAROŠA U ČAMCIMA.
Već je iza bradatih vrbaka počelo pomaljati sunce kada smo se u blizini Cifutskog kanala približili jednom pecarošu koji je zamarao, očigledno, krupnu ribu. Ubrzo smo imali zadovoljstvo da vidimo kako Apatinac Ilija Kovačević meredovom vadi bucova teškog, po našoj proceni, oko tri i po kilograma.
Sunce je već bilo poprilično uskočilo a na obalama i adama na Dunavu ukazala su se naselja od raznobojnih platnenih kućica ispod kojih nije bilo ni žive duše. Zašto tako dugo spavaju, čudilo nas je znajući da kamperi rano idu na počinak.
— Nikada pre ponoći ne gasimo petrolejke rekoše nam u glas kamperi koji su podigli šatore na špicu Galebovog ostrva. Ovde nas ima sedam porodica i već pet godina kako svakog prvog avgusta ovde imamo sastanak. Ja živim u Nemačkoj a ostali su iz Apatina, Sombora, Osijeka i Beograda. Mnogi prijatelji koji znaju da mi finansijske prilike dozvoljavaju da odmor provedem maltene gde hoću, čude se zašto sam svakog leta ovde a ne na moru. Kažem im da mi nijedno more ne bi moglo zameniti ovo što imam ovde, — priča Andrija Janković — radnik »Mercedesa« u Beblingenu kraj Štutgarta.
Ljubitelji prirode neće se čuditi Andriji ako i letimično osmotre ovu naseobinu. U njihovom kampu nema ničeg suvišnog niti šta nedostaje. Ove godine su ozidali peć u kojoj peku hleb a u Apatin odlaze samo jednom nedeljno da nabave namirnice.
Eva Kečkeš službenica Zavoda »Crvena zastava« iz Sombora kaže da cele godine sanjari o avgustovskom sastanku na Galebovom ostrvu.
— Onome koji nije ljubitelj prirode teško je objasniti kako se ovde može lepo i zabavno provesti četiri nedelje a ne poželeti se »civilizacije«. Najteži su nam poslednji dani avgusta kada se približava vreme odlaska odavde. Tada se naša razdraganost stišava pa kada se pakujemo niko ni sa kim ni reč da prozbori — dopunjuje Karlo Kečkeš svoju suprugu.
Na levoj obali reke, nekoliko stotina metara dalje miruje splav Šandora Kelča iz Apatina. On se upravo vraćao sa pecanja žaleći se da voda opada i da riba »ne radi«. Njegova supruga Bosa šeretski se nasmejala i potvrdila njegovu konstataciju.
— Zašta ne grize. Ja sam ovde sa prozora, otkako si ti otišao, kuvajući kafu upecala samo tri smuđarka — kilaša.
Šanjika i Bosa kažu da će u Apatinu samo prezimiti a ostala tri godišnja doba provoditi na reci. Sada povremeno odu kući samo da odnesu ribu u zamrzivač i nabave namirnice.
Lavač. Nizvodno od Apatina desetak kilometara šćućuren među vrbacima i topolama izviruje kućerak u kome je do poslednjih dana života boravio književnik Miodrag Borisavljević — Jugoslovenski Turgenjev kako su ga zvali. U tom kućerku rođene su novele koje su ušle u antologiju jugoslovenske književnosti. Iz bunara pred njegovom kućom pijaćom vodom se snabdeva više stotina kampera. Dođu tu da utole žeđ i ožive sećanja na njegove junake: »koritara Miju«, »ćumuraše«, »čoveka koji je plakao«…
Po povratku za Apatin pecaroši se nisu hvalili ulovom. Sa zavišću su pričali o Danku Guzijanu iz Apatina koji je tog jutra, rekoše, upecao soma teškog 24,5 kilograma.
— Kampovanje je divno. Pre spavanja ne moramo ni noge prati, oduševljeno je govorio sedmogodišnji Miroslav iz Osijeka čiji je otac upravo dizao šator.
- Na Dunavu lepše nego na moru — kažu komšije sa Galebovog ostrva
- Bucov u meredovu Ilije Kovačevića
- Kućica u kojoj je živeo Miodrag Borisavljević — naš Turgenjev
- Splav Šandora Kelča
Ratomir Bajagić
IZVOR – Glas komune – broj 559 – strana 9 – 31 avgust 1984 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
