IZVOR – Glas komune – broj 615 – strana 7 – 28 novembar 1986 godine //
(NE)OBIČNI GRAĐANIN
BRANKO POJEO BICIKL
»U VAŠEM GRADU SAMO DANAS — »KARELI«, ČOVEK KOJI UMESTO ŽELUCA IMA TOPIONICU ČELIKA!«…
REKLAMA JE KRUŽILA JUGOSLAVIJOM.
Sretnemo ga svaki dan. Uvek elegantan — besprekorno odelo, kravata i obavezno šešir. Sa svakim zastane, porazgovara, pita za zdravlje. U mnoge domove ulazi donoseći račun od TV pretplate, pa kad se pojavi onako veseo, sa dušom širom od ove bačke ravnice na tren nam se učini da eto, ta televizija i nije baš skupa.
Svi znamo Branka Crnogorca. A, da li se neko seti »Karelija«? Stariji će se prisetiti, a mlađi na znanje…
»Ima sam tada jaku želudačnu kiselinu. Nikakvi lekari tu nisu pomagali. Moj organizam je jednostavno topio sve što mi lekari stave u usta, a kiselina me proždirala. Jednom, mahinalno progutam šaku peska i odmah mi bi lakše. Pokušao sam sa šljunkom — isto. I tako je počelo…«
Krajem pedesetih, pod umetničkim pseudonimom »Kareli«, Branko Crnogorac postaje glavna zvezda cirkuskih arena Jugoslavije. Gutao je sve i svašta: kamenje, noževe, tanjire, čaše, pepeljare, sijalice, žilete pa čak i žive zmije. Brzo se pročulo za »Karelija«. Ljudi su dolazili na predstave samo njega da vide. Gleda publika i nikako čudom da se načudi. A Branko, guta li guta. Velika popularnost vuče za sobom i dobru zaradu. U to vreme je Branko mesečno zarađivao po dvadesetak prosečnih plata. Ipak, taj novac bio je samo na proputovanju kroz Brankove ruke — jer, Branko je bio veliki boem i drugarčina. Voleo je da počasti, da pomogne svakom kome ej ta pomoć bila potrebna. Za njega je bila normalna stvar putovati od Rijeke do Beograda sa tri taksija: u jednom »Kareli«, u drugom njegov šešir, a u trećem kišobran.
ŽDERONJA BEZ KONKURENCIJE
Sećanja na te dane naviru sama…
Krajem ’58. na popularnom bečkom »Prateru« održava se svetsko takmičenje medicinskih fenomena. Tu je Branka ujela jedna od najvećih otrovnica — kobra. I dok su svi sa strepnjom očekivali šta će se desiti, »Kareli« ni da trepne. A zmija? Ona je kažu dobila kompleks niže vrednosti. Na istom takmičenju postao je nezvanični prvak sveta u gutanju raznih predmeta.
U periodu od 1956. do 1961. godine Branko Crnogorac — »Kareli« je pojeo: 25000 kom. sijalica, 12000 viljuški, 2000 kašika, 2600 tanjira, 27 kg raznih eksera i 5600 gramofonskih ploča.
Pre osam godina na Paliću je održano takmičenje najvećih jugoslovenskih žderonja. Tu Branko kao od šale pojede 360 ćevapčića i sve to zali sa 20 flaša piva. Kad je iskapio i poslednju bocu htede da je pojede ali mu nisu dali — za ambalažu je plaćena kaucija.
— »U mladosti, kad je hrana u pitanju nisam znao koliko je dosta. Dešavalo se da u toku dana pojedem 25 konzervi paštete ili mesnog narezka (samo sadržaj konzerve — prim. MB), a za četiri godine taj broj je dostigao devet hiljada pojedenih konzervi«.
I, kad je ponestalo konzervi Branko prelazi na bicikle. Jedan lepi, dobro očuvan bicikl marke »Partizan« smazao je za dva dana. Od bicikla ni ventil da ostane.
Proširi se jednom vest da će »Kareli« za opkladu pojesti traktor nekog Apatinca. Vlasnik prvo prihvati opkladu, ali kad vide da je vrag odneo šalu brzo je i povuče. Zar da se »Kareli« sladi njegovim traktorom? Nikad kraja doživljajima Branka Crnogorca:
U nekom restoranu naručio Branko pasulj za trideset osoba, šest kilograma hleba i jedan tanjir. Konobari serviraju, pa sve se smuljuju i gurkaju. Misle, Branko poludeo. A ovaj, ne obraćajući pažnju na njih poče svoj obed.
Jede Branko a konobari zbijaju šalu. Posle nekog vremena konobari se više nisu smejali, već sa nevericom gledali u dno praznog lonca. I dok oni gledaju, Branko pojede i tanjir. E, tu je nastao problem. Tanjir se vodi u inventaru. Kako ga pravdati, kad ga je ovaj pojeg? I tuže ga ugostitelji sudu.
Pita sudija šta je razlog tužbe? »Ovaj ovde nam pojeo tanjir« vele tužioci. Sudija se čudi, češka po glavi, ne zna ni sam šta će. A ja, da razbijem mučnu situaciju uzmem sa stola neku čašicu pa pojedem i nju.
Na kraju Branko bi oslobođen optužbe, jer u zakonu nigde ne piše kako kazniti čoveka koji je pojeo tanjir.
Pričajući o tim veselim vremenima, Branko Crnogorac ponekad zaćuti, misli mu odluta ju negde u prošlost, a na usnama mu zatitra osmeh odajući kod ovog čoveka i setu i sreću istovremeno.
Posle niza teških operacija Branko danas živi na dijetalnoj hrani. Tek s vremena na vreme pojede po neku sijalicu — da ga želja mine. Prijatno mu bilo.
Tekst ispod slike: Branko Crnogorac — Kareli
M. Baćanov
IZVOR – Glas komune – broj 615 – strana 7 – 28 novembar 1986 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
Napomena: ovo je članak iz “Tribine mladih”
