IZVOR – Mesečnik ZZP – broj 3 – 4 – strana 2 – 10 avgust 1965 godine //
Zadruga u uslovima novih privrednih mera
Naša zadruga u uslovima novih privrednih mera na osnovu postojećih analiza i preračunavanja neće doći u bolji položaj i kolektiv mora i te kako o ovoj okolnosti povesti računa. Zadruga se sastoji iz niza raznovrsnih delatnosti, a svaka ova delatnost naći će se u različitim položajima u uslovima novih privrednih mera.
Zadruga je međutim, jedinstvena privredna organizacija, a samim tim mi predstavljamo jedinstven kolektiv i ne samo formalno jedinstven nego i stvarno jedinstven kolektiv što se najbolje pokazuje u uslovima teškoća koje se javljaju u pojedinim granama naših delatnosti. Otuda je i naš položaj prilikom preračunavanja specifičan i težak. Ako bi pošli sa preračunavanjima svakog pogona ili svake ekonomske jedinice ponaosob onda bi to izgledalo ovako:
A. Ratarstvo
U ovoj godini naše delatnosti novi instrumenti idu nešto u prilog istoj, ali se ovde radi o vrlo malim preimućstvima, pa u uslovima samo nešto manjih ostvarenih prinosa celokupno ratarstvo bi došlo u nezavidan položaj. Dakle, nema mesta nikakvom preteranom optimizmu kod drugova koji rade u ratarstvu. Naprotiv, trebalo bi biti u oceni položaja ovog kolektiva vrlo oprezan i otvoreno kazati da položaj ove naše delatnosti zavisi isključivo od ljudi koji rade u ratarstvu, a u ovom slučaju agronoma, poljoprivrednih tehničara, traktorista i drugih radnika.
Ako se budemo borili samo za visoke prinose u našoj proizvodnji, onda će nove cene kako naših proizvoda tako i usluga i repro materijala biti usklađene u smislu odnosa koje nove mere daju. Ukoliko se, međutim, u proizvodnji samo malo podbaci onda će cene sirovina i materijala biti u odnosu na cene proizvoda vrlo nepovoljne.
B. Stočarstvo
Za prvih šest meseci naše stočarstvo je u gubitku. Analiza pokazuje da je stočarstvo u gubitku zbog suviše angažovane neproduktivne radne snage i preterano utrošene stočne hrane po kilogramu prirasta. Sa ovakvim stanjem u stočarstvu mi nema šta da tražimo u novim privrednim uslovima. Potrebno je što hitnije preispitati rad ovog kolektiva kao i sam način proizvodnje u stočarstvu a zatim doneti odgovarajuće odluke koje bi imale za cilj da ovu granu naše proizvodnje konsoliduju. Velik broj stručnjaka na mali broj stoke možda ne odgovara proizvodnji, a može biti i velik broj stručnjaka koji poklanja malo pažnje ovom broju stoke. Bilo jedno ili drugo, uglavnom, u proizvodnji se gubi.
Isto tako velik broj noćnih i dnevnih čuvara onemogućava rentabilitet u stočarstvu. Sa stočnom hranom gazduje se ne domaćinski. Na kraju sem dotrajalih stočarskih objekata sve slabosti u ovoj ekonomskoj jedinici su isključivo subjektivne prirode.
V. Kooperacija
Kooperacija je završila polugodište sa vrlo dobrim finansijskim rezultatom. Na ovaj finansijski rezultat utiču skoro u 80 odsto premije na stoci. Nove privredne mere predviđaju ukidanje premija kod goveda, a zadržavaju premije kod mleka i svinja i to samo u prelaznom periodu. Ako se sada postavimo da će premije u dogledno vreme izostati, onda nam u kooperaciji ostaje samo razlika u ceni koja ne može i neće biti ravna dosadašnjim premijama. Samo iz ove činjenice dadne se zaključiti da ova ekonomska jedinica treba ozbiljnije da razmotri svoj položaj u novim uslovima.
Ona pre svega mora iznaći razliku u ceni koja će se moći ekonomski uklopiti u razmenu roba sa kooperantima, a u isto vreme da kooperacija sa tim razlikama u ceni ostane solidan i poslovan organizator kooperacije u odnosu na druge zadruge i slične organizacije. Mi unapred možemo tvrditi da tako postavljeni zadatak neće moći trpeti određen broj ljudi u kooperaciji koji je tamo našao svoje mesto ne po potrebi za njima nego zbog toga što neki naši drugovi nisu mogli naći mesta u drugim našim proizvodnim delatnostima. Ovi ljudi će morati ići u proizvodnju ili naći svoje mesto van kooperacije. Gde naći ovo mesto nije lako odgovoriti.
G. Mlin
U ovoj ekonomskoj jedinici problemi su ravni onim u ratarstvu. Nove privredne mere odraziće se kod mlina pozitivno ukoliko se za mlin obezbedi sirovina i ljudi budu dobro radili. U dokaz ovom možemo navesti da je mlin u prvih 6 meseci radio vrlo dobro i ostvario pozitivan rezultat. Stoga je ova ekonomska jedinica u boljem položaju jer se blagovremeno rešila viška radne snage.
D. Kudeljara
Prema svim pokazateljima kudeljara neće imati u novim uslovima nimalo poboljšanu situaciju. Stručnoj službi zadruge je naređeno da kudeljaru preračuna u tri varijante i to: u jednoj smeni cele godine, rad u jednoj smeni cele godine i dve smene u zimskom periodu i rad jedne smene cele godine i tri smene u zimskom periodu. Ovo je učinjeno zbog toga da bi jedan deo radne snage koja u letnjem periodu radi u ratarstvu, mogla raditi kao jedna ili dve smene u kudeljari u zimskom periodu.
Trebalo bi međutim, ispitati i četvrtu mogućnost, a ta je: rad jedne smene i to šest meseci u ratarstvu a šest meseci u kudeljari. Rezultat izračunavanja po ovim varijantama nije još konačan, ali se već sada može govoriti o osnovnoj teškoći u radu više smena, a to su u stvari sirovine. No bez obzira kakve će rezultate pokazati ova analiza može se sa sigurnošću tvrditi da će kolektiv kudeljare u novim uslovima doći u vrlo nezgodan položaj.
Pored problema koji se ogleda u nedostatku većih količina sirovina još veći je problem u ovom kolektivu slabo zdravstveno stanje članova kolektiva i njihova česta odsustvovanja sa posla. I ovde se mora nešto uraditi mada se u isto vreme mora priznati kolektivu kudeljare da se uklopio u kolektiv zadruge a pogotovo u uslovima većih potreba za ljudima u ratarstvu.
Đ. Trgovine
Kako trgovina u novim uslovima radi sa prosečnom razlikom u ceni kao prošle godine to položaj trgovine se gotovo i ne menja, mada postoji verovanje kod nekih drugova da trgovina dolazi u bolji položaj zbog toga što će stopu razlike u ceni primenjivati na povećane cene u prometu. Međutim, to izgleda tako samo na prvi pogled, a u stvari to nije tako. Ukoliko se ista stopa primenjuje na povećanu cenu u prometu onda se doduše dobije veća masa razlike u ceni, ali se pri tome gube iz vida troškovi trgovine koji će gotovo u istoj meri ili nešto više porasti, a isto tako i lični dohoci ljudi zaposlenih u trgovini.
Ako se ovako stvari gledaju onda se u trgovini mora voditi računa o troškovima i broju uposlenih. Nažalost mi imamo takvu situaciju da imamo oko 11 ljudi u trgovini više nego što je to sistematizacijom predviđeno. Ovo je došlo usled toga što je zadruga primila veći broj učenika u trgovini nego što je bilo to u smislu njene politike kadrova potrebno. Pitanje ovih mladih ljudi moraće se na neki način rešiti.
E. Ostale manje delatnosti
Ostale manje delatnosti u zadruzi kao što je mešaona stočne hrane, klaonica, restoran i druge će se još teže uklopiti u rentabilitet potreba za njihov opstanak. Kao i svugde tako i ovde u ovim manjim delatnostima njihov položaj zavisiće o ljudima tamo uposlenim.
Ž. Služba zajedničkih poslova
Celom našem kolektivu poznato je da naša zadruga ima velik broj administrativnog osoblja, daleko više nego što je to za našu zadrugu potrebno. Na ovaj broj osoblja uticala je slaba kvalifikaciona struktura uposlenih ljudi u administraciji. Tako imamo primera da nam dva čoveka rade na jednom poslu koji bi mogao obavljati jedan čovek sa boljom stručnom spremom. Očekivalo se već u prošloj godini da će ekonomske jedinice u proizvodnji postaviti pitanje smanjenja administrativnog aparata, ali do ovog nije došlo mada je bilo izraženih negodovanja sa strane mnogih ljudi na račun administracije.
Očekivati je da se u novim uslovima privređivanja neće ostati samo na prigovorima već će dolaziti i zahtevi za smanjivanje glomaznog i relativno nestručnog administrativnog aparata.
Sve u svemu zadruga kao celina i kao jedinstvena privredna organizacija u novim uslovima privređivanja moći će se uklopiti samo u slučaju ako postojeće slabosti u organizaciji rada otkloni i ako se bude radila na znatno povećanoj produktivnosti rada. Nema mesta nikakvom optimizmu da će nam nove privredne mere dati bolji položaj u proizvodnji. Samo mi, članovi ovog kolektiva možemo stvoriti bolji položaj za sebe i zadrugu kroz naš bolji rad. Postoje shvatanja u našem kolektivu da treba ići na linearnu valorizaciju ličnih dohodaka pa čak i na teret fondova. Postojeći Pravilnik a i same intencije novih privrednih mera takvo shvatanja odbacuje kao neprihvatljivo. Povećanje ličnih dohodaka treba izvršiti ali u zavisnosti od produktivnosti rada.
Piše: Rajko Čule
IZVOR – Mesečnik ZZP – broj 3 – 4 – strana 2 – 10 avgust 1965 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
