IZVOR – Borba – broj 163 – strane 8. – 16 jun 1965 godine //
NA POPLAVLJENIM PODRUČJIMA
APATIN SE SPREMA ZA EVAKUACIJU
NASIPI PONOVO PUCAJU. — POJAČAVAJU SE PRVE ODBRAMBENE LINIJE
Apatin, 15. juna
Građani Apatina obavešteni su danas usmeno i velikim plakatima kojim pravcima treba da se evakuišu u slučaju prodora vode.
Znak za opasnost biće isprekidan zvuk fabričkih sirena, zatim sirena vatrogasnih kola koja su raspoređena po gradu tako da svi stanovnici mogu čuti uzbunu, a noću će pored sirena opasnost oglasiti i rakete.
Preporučeno je da u slučaju takve opasnosti niko ne ostane u gradu, jer je vodostaj Dunava već sada takav da bi voda, ukoliko se izlije, bila svuda duboka od 40 santimetara pa do četiri i po metra. Prema tome, Apatin ne bi imao više suvog mesta pa su zato odbačeni raniji evakuacioni planovi prema kojima bi građanstvo trebalo da se povuče na pojedina uzvišenja grada.
Takođe je građanima saopšteno da će signalni znaci biti različiti i zavisiti od mesta gde će prodreti Dunav. Ako prodre na predelu od železničke stanice, što će biti najverovatniji i najopasniji pravac udara, onda će se sirene oglasiti pojedanput dugačko; u slučaju prodora vode na sektoru od železničke stanice pa preko pristaništa sve do ugostiteljskog objekta „Šaran” — sirene će se oglasiti signalima po dva puta kraće a u slučaju prodora vode odatle pa do Ciganskog naselja, onda će biti isprekidane sirene.
Građanima je saopšteno da se u Apatinu nalaze vojne jedinice sa pontonskim čamcima koje će u svakom momentu pružiti građanima pomoć. Svi privatni vlasnici čamaca obavešteni su danas dužni da pripreme čamce u slučaju poplave, koje treba da upotrebe ne samo za spasavanje svojih porodica nego i ostalih građana u neposrednoj blizini.
Dunav nadvisio grad
Ovo je svakako veoma ozbiljna mera predostrožnosti iako su ljudi i dalje optimisti, uglavnom zato što znaju da njihov grad nikad ranije nije bio u vodi. Ali, pozivati u pomoć istoriju i na njoj graditi određeno mišljenje, to je stvar više utehe nego realne situacije.
Jer, Dunav je nadvisio grad, narastao od juče nekoliko santimetara. To nije mnogo, ali je opasno zbog toga što i dalje raste. Najgore je ipak to što su nasipi glavne odbrambene linije sinoć počeli ozbiljno da popuštaju.
Pukotine su se pojavile na više mesta, istina zatisnute su, ali zabrinjava to što su nasipi već isuviše „popili” vode.
Vreme je, inače danas, vedro, toplo, Dunav je miran, njegova glatka površina deluje smireno i nevino pa se nikako ne bi moglo pretpostaviti da je u stanju da se odjednom pretvori u razjarenu životinju zasad sputanu u guste rešetke kaveza nasipa.
Nasipi već pucaju i od nagle promene situacije naglo se menja i taktika odbrane. Ideja o kružnom nasipu, koji je trebalo da bude gotov za tri dana, izgleda da je potpuno odbačena, jer nema dovoljno vremena ni ljudi. Jer, to je trebalo da bude nasip visok dva, tri, četiri metra, širok 15 metara, dug ko zna koliko kilometara, a ko bi to sve, u roku od tri dana, mogao da sagradi, da dovede toliko ljudi, da učvrsti branu i prepusti je bez ikakvog straha stihiji.
Stoga je najnovija odluka da se sve snage bace na utvrđivanje prve odbrambene linije. Momentalno, najslabija tačka je kod železničke stanice zato što iznad Apatina postoji jedan „džep” koga okružuju nasipi, ali „džep” koji nije zatvoren na kilometar i po upravo kod železničke stanice. Na nesreću, deo nasipa pored Dunava veoma je slab. Procenjeno je da voda može lako da prodre što bi značilo da bi se iznad samog Apatina stvorilo jezero koje bi se tim neobezbeđenim propustom u širini od jedan i po kilometar sručilo na grad.
Stanovništvo pokazuje znake uznemirenja.
Jedina magistrala ka gradu, u Ulici maršala Tita, to je širok asfaltni bulevar prepun zelenila, obavijen oblakom prašine koju podižu stotine traktora sa prikolicama u kojima su napunjeni džakovi sa peskom i zemljom za najugroženija mesta.
Ne vide se više ni bele košulje, ni mašne, ni ispeglana odela, umesto svega toga — gumene čizme, blatnjave pantalone, obrasli u bradu ljudi koji su još pre dvadesetak dana prestali da rade u fabrikama, brodogradilištu, poljoprivrednim dobrima i sada ašovima i lopatama brane Apatin.
Predsednik Opštinske skupštine, Dane Čanković, umoran je, kao i njegovi sugrađani, zabrinut zato što je možda jedini čovek koji sa Štabom treba da odluči da li 18.000 građana treba odmah evakuisati ili to učiniti u momentu prodora vode.
Deca se evakuišu
Štab je preduzeo energične mere da odmah evakuiše decu.
Danas je poslat zahtev Pokrajinskom štabu da u drugim mestima Vojvodine odredi školske zgrade za smeštaj dece tako da bi evakuacija najmlađih započela odmah.
I u obaveštenju građanima, koje je danas objavljeno po gradu, kaže se da decu i starije osobe treba iseliti iz ugroženih mesta u drugi deo Apatina ili susedna sela, kod rođaka ili poznanika. Školsku decu roditelji treba odmah da prijave školama koje će sledećih petnaestak ili dvadeset dana organizovati kolektivan smeštaj u drugim komunama.
Prigrevica, selo udaljeno odavde oko devet kilometara, takođe se priprema. Opština je naredila da tamo dođu sanitetske ekipe, da se dopreme lekovi, hrana i voda. Inače, sam Apatin još nema vode za piće. Kopaju se duboki arteski bunari, hrane ima dovoljno, ali ne suviše. Opština namerno ne želi da dovlači veće količine namirnica.
Jer, ko zna šta može da bude.
IZVOR – Borba – broj 163 – strane 8. – 16 jun 1965 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
Napomena; članak je u orginalu napisan na ćirilici (ovde sam ga prebacio na latinicu radi boljeg indeksiranja na pretraživaču).
