IZVOR – Glas komune – broj 649 – strana 7 – 30 april 1988 godine //
VISOKE VODE DUNAVA DONELE SU MNOGO GLAVOBOLJE RADNICIMA »JELENA«
Dunav uvek uzima svoje
Bar jednom u deset godina vode Dunava moraju da budu izuzetno visoke. Poslednji put je to bilo 1975. godine a evo, ponovilo se i ovog proleća. Vodostaj je dostigao gotovo sedam metara, a tada nastaje prava borba s prirodom. Jer, valja spasiti divljač koja ostane zarobljena u plavnom području. Najčešće se to dešava divljim svinjama koje ne žele da napuste svoje mlade i srnama koje vrlo teško napuštaju svoja staništa. No, čovek je tu često nemoćan, pa je i ove godine voda odnela otprilike petinu od ukupnog broja ove divljači.
Ovo nam je, dok smo sedeli na šlepu ukotvljenom otprilike 25 kilometara nizvodno od Apatina, pričao Stipan — Baća Vidaković, stari šumski vuk sa 56 godina životnog i gotovo četvrt veka lugarskog staža. Iako je Dunav već polako počeo da opada, radnici su još uvek balvane iz šume izvlačili čamcima i pripremali za utovar u šlep. No, ova priča počela je još na obali Dunava kod upravne zgrade »Jelena«.
Čamcem kojim je upravljao šumarski tehničar Miloš Čučulović, krenuli smo zajedno sa Slobodanom Ćurčićem, rukovodiocem sektora za šumarstvo. Aprilsko jutro je bilo sveže. Opori miris reke uvlačio se u nozdrave, a Dunav, mutan i ogroman, valjao se lenjo prema jugu. I tek što smo prošli mali i veliki liman, naišli smo na prve tragove oluje koja je nedavno protutnjala priobaljem velike reke.
— Ovako nešto ne pamtim za 17 godina koliko radim. Vetar je bio strašan, pa je u šumi napravljen pravi masakr. Šteta će sigurno biti velika — pričao je Miloš Čučulović dok je pored nas promicala zbilja nevesela slika oborenih i polomljenih stabala.
PAO JE I »OPALIN HRAST«
Kako iskrčiti porušenu stabla i izvući ih iz šume, pitanje je na koje će radnici »Jelena« moći da odgovore tek kad se voda povuče, jer pod njom je gotovo 4.000 hektara šume u takozvanom plavnom pojasu. A mi, ploveći dalje prema ušću Drave, stižemo do revira zvanog »Zverinjak«. Odmah uz obalu, izvaljeno iz korena, leži stablo hrasta. Može mu, veli Slobodan Ćurčić, biti oko 70–80 godina. A Čučulović dodaje:
»To je čuveni »Opaljin hrast«. Tako je nazvan po našem bivšem lugaru, sada penzioneru, Gojku Opali. Tu je bila njegova čeka, a i mesto sa koga je otpremao drva.
Nedaleko od ovog mesta, na otprilike 25 hektara prostire se zasad mladih topola. I one su pod vodom.
— Za sada izgledaju dobro. No, ako voda ostane još mesec dana, sve bi moglo da propadne. Priroda je, jednostavno ponekad neoboriva. Lane je, recimo, od vode i vetra, stradalo oko 300 hektara sadnica starih između jedne i devet godina. U stalnoj borbi sa prirodom treba se, dakle, pomiriti i sa porazima — veli Slobodan Ćurčić.
A JAZAVAC SE PRAVI MRTAV
Na ovo putovanje velikom rekom pošli smo da bismo pronašli i neku životinju koja je ostala zarobljena u plavnom području. Nismo imali mnogo sreće. Prevalili smo ravno 26 kilometara, a za to vreme sreli smo samo jednog srndaća i dva povelika divlja vepra. No, njih je oprez naterao da brzo zamaknu u močvaru. Ipak, uspeli smo da zabeležimo priču o tome kako je instinkt samoodržanja ponekad jači i od tog opreza, priča nam Miloš Čučulović dok čamac polako plovi mutnom velikom rekom, a pred nama se ukazuju padine strme desne obale načičkane kućama Aljmaša.
No, nisu sve životinje imale sreće kao »Čučulovićev jazavac«. Danima su radnici »Jelena« plovili plavnim pojasom i pomagali im da se spasu iz vodenog obruča. No, svima nisu, kako na početku ove priče reče Baća Vidaković, mogli da pomognu. Dok smo odmarali na već pomenutom šlepu u »Staklari« koji je bio poslednje odredište našeg putovanja, on nam je pričao o divljim svinjama koje ne napuštaju leglo dok je i jedno mladunče živo, o srnama koje prvi put upoznaju opasnost velike vode, pa ih to staje glave… No, sve je to samo deo prirodne selekcije. Doduše na drastičniji, ali na sreću ne tako često. Jer, velika reka po danak meštana dolazi tek jednom u deset godina.
Tekstovi ispod fotografija:
A »jazo« se pravi mrtav — šumarski tehničar Miloš Čučulović
Nevesela slika — šuma je prepuna oborenog i polomljenog drveća poput ovog kod »Velikog limana«
Lugar Baća Vidaković: Bar jednom u 10 godina Dunav mora biti izuzetno visok
Dunav je došao po danak — sadnica koju pregleda Slobodan Ćurčić bila je u dobrom stanju. No, ako voda ostane još mesec dana od nje neće biti ništa
Muke za drvoseče — Do šlepa ukotvljenog u »Staklari« balvani se dovlače čamcima, pa tek onda utovaraju. Tako će biti sve dok se voda ne povuče.
Ni hrast nije izdržao: Voda i vetar oborili su i »Opalin hrast« star oko 80 godina. Priroda je i ovog puta bila jača.
Tekst: Đorđe Vukmirović Snimci: Dragan Radonić
IZVOR – Glas komune – broj 649 – strana 7 – 30 april 1988 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
