IZVOR – Vreme (dnevni list) – broj 1623 – strana 5 – 28 jun 1926 godine //
NOVE POPLAVE
Obalom Dunava od Bezdana do Bogojeva
Apatinci više ne čuju riku jelena iz Ade, koja je sva pod vodom
Hitno podizanje novih nasipa kod Bogojeva
NERVOZA JE SVE VEĆA
Sombor, 27. juna. — Posle katastrofalne poplave u 1924., kada je Dunav opustošio najbogatiji kraj severo-zapadne Bačke, ovih poslednjih dana zapretila je ne manja opasnost. Stalno i naglo nadolaženje Dunava izazvalo je veliku zabrinutost ne samo u Somboru, već i u svim ostalim mestima pored obale u Bačkoj i Baranji. Ako nas poplava ovoga puta ne mimoiđe, nastupiće strahovita nesreća. U tome slučaju bi prostor od 150.000 jutara, koliko je posejano usevima, voda potpuno uništila. A kad se uzme da nas samo nekoliko dana rastavljaju od žetve, koja obećava da bude vrlo dobra, nesreća bi bila još mnogo veća.
Jutros je Vreme, koje je prvo donelo vest o provali nasipa kod Tvrđavice, donekle opisalo svu zabrinutost i nesreću, jer su se juče pronosili glasovi, kako je Dunav i na drugim mestima provalio. Nervoza i dalje traje, jer izvesni glasovi iz Beča, koji se redovno stavljaju na tablu hidro-tehničkog odseka, iz dana u dan su sve nepovoljniji.
Sve ovo učinilo je da je vaš dopisnik, shvatajući važnost ovih tako teških trenutaka, iskoristio ljubaznost ovdašnjeg šefa hidro-tehničkog odseka, g. Krotina i županijskog referenta g. Marinkovića, te je i pored mnogih terenskih teškoća, u društvu sa njima, obišao obale i nasipe od Bezdana do Bogojeva, od čije jačine i izdržljivosti zavisi sudbina ove naše najplodnije pokrajine.
NA MAĐARSKOJ GRANICI
Iz Sombora smo se krenuli u 1 po podne, i posle kratke vožnje drumom, pored Kraljeve šume »Kozare« uputili smo se desno od Bezdana na mađarsku granicu putem, koji ide pored nasipa. Već u samom početku nailazimo na opasna mesta, obeležena naročitim znacima. Ovde je Dunav usled velike količine vode mestimično procurivao. Najmljeni radnici sa čuvarima neumorno spuštaju veliku količinu džakova sa zemljom, trudeći se da po svaku cenu zatvore sve male prokope od velike opasnosti, jer ako se to odmah ne učini, voda bi stalnim podrivanjem načinila jednu rupu, koja bi bila dovoljna da proizvede čitavu katastrofu. Taj posao oni obavljaju neprestano i sa najvećom priležnošću i pažnjom.
I ako već iznureni, svesni teških posledica, koje bi mogle da nastupe, oni su iz dana u dan uz obalu, spremni da žrtvuju i svoje živote, samo da bi uspešno izvršili poverenu im zadaću. Ostavljamo ih uskoro, sa uputstvom i inženjerom g. Dušanom Zdravkovićem i motornim čamcem, koji nam je stavljen na raspoloženje, odlazimo na Baračku. Tu već nailazimo na depō svih potrebnih sprava za odbranu od poplave. Veliki gvozdeni čamac, male parne lađice i razne alatke, očekuju da se svakoga trenutka stave u upotrebu. Zadržavamo se desetak minuta, a onda produžavamo put za Batinu.
SRESKO NAČELSTVO U VODI
Batina je malo i lepo mesto na samom Dunavu. Od zgrada pada u oči sresko načelstvo. Preko od njega nalazi se Bezdan. Kako je Dunav na tome mestu neobično širok, putnicima koji prilaze lađom, pruža se veličanstven prizor. Na jednoj obali, dok je druga u vodi, primećujemo veliki broj kola iz kojih se izbacuje zemlja, kako bi se sprečilo dalje prodiranje vode. Dunav je na tom mestu prešao ivice betonske odbrane i dopro blizu samoga temelja zgrade. Veliki broj građana, a naročito dece, iskupljenih na obali, uprtim očima posmatraju zamućeni Dunav, po čijoj površini plovi otkinuto granje i masa drugih predmeta. Na njihovim licima jasno se primećuju neizvesnost i očajanje, jer su im kuće sa ono malo sirotinje, što poseduju, prve na udaru. Uskoro napuštamo Bačinu i nabujalim Dunavom krećemo za Apatin.
KOD KAZUHA
Za pola sata vožnje stižemo na Kazuh, železničku stanicu, državnog imanja Belje. Ona je sva poplavljena. Voda je u visini prozora. Oko stanice vidi se pustoš. Podavljena stoka plovi po površini, dok na balkonu leži već izgladnelo i na umoru napušteno pseto, koje tupo gleda u nas, očekujući svoje poslednje trenutke.
Prelazimo na suprotnu stranu i preko drveća, čiji vrhovi vire iz vode, pristajemo uz obalu. Dugačkim rogom krmanoš daje znak čuvarima da smo pristigli i uskoro za tim sa svih strana prilaze čuvari i radnici s ašovima.
Pokazuju nam opasna mesta. Kod neznatnih rupica, ali tako opasnih, moraju se puštati džakovi, samo da bi se stalo na put daljem podrivanju. Prilazim jednom radniku, sa čijeg čela kaplju krupne graške znoja i pitam ga: Kako je čiča, ide li na bolje? Bacivši pogled na već požutelu pšenicu, za koju se ne pamti da je ovako dobro rodila, stari očajno odgovori:
— Ne valja, sinko, ubiće nas voda i učiniće veliku štetu; upropastiće nas, dodao je sa dubokim uzdahom.
KA APATINU
Prilazim vodomeru i konstatujem visinu od 667. Posle upustava čuvarima odlazimo dalje, zamišljeni i utučeni, što ne nailazimo na bolje rezultate. Ali, što se više približujemo Apatinu, nailazimo na sve veće razočarenje, jer je na pojedinim mestima Dunav toliko širok i narastao da izgleda kao pravo more. Zadržavamo se kod pumpe za iscrpljivanje vode, gde na nasipu opažamo sav potreban materijal za odbranu. Pumpa i dalje radi, dok veliki broj dobroćudnih Švaba stoji na obali i pućkajući iz svojih lula, nervozno slušaju naš razgovor s direktorom ovoga važnoga preduzeća.
APATIN U VODI
U 4 po podne stižemo u Apatin. Nailazimo na nekoliko lepih Nemica u kostimima za kupanje, gde se bezbrižno zabavljaju sa svojim kavaljerima, kao da se sve ovo na njih ni najmanje ne odnosi. Ostavljamo ova ravnodušna stvorenja, jer žurimo da što pre stignemo u varoš. Već smo čuli da su neke prve kuće poplavljene.
I zaista, tek što smo se približili železničkoj stanici, vidimo da je ona zajedno sa nekoliko vagona u vodi. Preko dasaka ulazimo u kafanu »Beltavu«, dobro poznatu u celom kraju po ribarskim specijalitetima. Donje prostorije naročito su oštećene, jer je voda podigla do samih prozora. Sama zgrada je dosta visoko zidana, jer se računa da je dubina na tome mestu preko dva metra.
Obilazimo i druge prostorije u kojima opažamo radio aparat i desetak ljudi, koji s nestrpljenjem očekuju izveštaje o stanju vode u Beču, Bratislavi i Budimpešti. Pored te zgrade ima ih još nekoliko poplavljenih i prilično oštećenih. Veliku štetu su pretrpeli naročito drvarski trgovci čija su slagališta preplavljena i iz vode vire umetrena drva, koja su u svakom slučaju, ako voda ne popusti, sasvim propala.
Kod ribarske centrale jednog državnog preduzeća imanja Belje, koje državi daje godišnje čistog prihoda 5 do 7.000.000 dinara, Dunav je dopro do samoga ulaza. Još samo 20 cm., pa će i ona biti pod vodom. Preko od nje je apatinska Ada, odakle su svako veče Apatinci slušali riku jelena, sva pod vodom. A koliko je jelena, te pitome i krasne divljači, našlo smrt u Dunavu, još niko ne zna. Najzad ostavljamo Apatin i krećemo ka Bogojevu.
KA BOGOJEVU
Vožnja je na motornom čamcu, koji ide 22 km. na sat, veoma prijatna. Oštar i vlažan rečni vetar šiba nas po obrazima, dok su iz natmurenoga neba otpočele padati kišne kapljice. Ipak to nas ni najmanje ne zadržava. Produžujemo put za Bogojevo i po nepogodi. Tu se svaka tri, četiri kilometra zadržavamo, jer to je najopasniji sektor na celoj ovoj liniji, pošto je baš na tome mestu nastupila katastrofa u 1924. godini.
Opet se vrše pažljivi pregledi nasipa zbog toga, što su pretprošle godine prvi popustili, te sada zadaju najveću brigu.
PODIZANJE NASIPA KOD BOGOJEVA
U prvi sumrak stižemo u Bogojevo. Još s vode primećujemo neke crne mase. To su kulučari, koji rade nove odbrambene nasipe. Posle teškoga hoda po najvećem blatu za 10 minuta dolazimo do samoga mesta. Stotine kola neprestano donose zemlju, koju naročito određena lica, po povučenoj liniji, rasturaju i nabijaju. Svuda se oseća živost kao u košnici. Vika kočijaša, stražara i poslenika čuje se na sve strane, dok poznici kamionima pristižu i pomažu utvrđivanju nasipa u dužini od 2 km.
Naš dolazak primećuju neumorni radnici. Odmah zatim dogodio nam se i jedan mali incident. Jedan od čuvara žandarma, videći nas pomešane sa radnicima, uzviknuo je zapovedničkim tonom: »A vi, gospodo, ašove u ruke, pa ajd na rad«, naređivao je on. Kako su moji saputnici baš tada razgovarali c inženjerom, udaljeni i zaklonjeni mnogobrojnim kolima, muke sam imao dok sam sebe izvukao iz one neprijatnosti. Tek kad sam mu pokazao legitimaciju Vremena, stražar je postao nešto ljubazniji, davajući mi čak i neke podatke.
Mnogi, čim su čuli da sam novinar, ostavili su za trenutak kola i prilazeći mi, govorili su: »Pišite ovo gospodo, nek svi znaju, kako narod brani zemlju«. Dolazimo kod druge grupe, koja se odmakla i očajno razgovara o vodi i poplavi.
Ostavljamo ove ljude da vidimo radove na provizornom železničkom mostu. I tamo se energično radi, meću se džakovi i drvene grede, kako bi se spasla glavna i direktna pruga Trst, Vinkovci, Subotica, Budimpešta. Bio je dat znak da voz dolazi. Požurili smo na stanicu da bi se vozom vratili natrag jer je g. Krotin morao produžiti dalje Dunavom za Osjek.
DUNAV STALNO RASTE
Novi Sad, 27. juna. — Dunav stalno nadolazi. Prema izveštajima, koje je primio ovdašnji hidrotehnički odeljak, stanje Dunava je ovako: kod Apatina 774 cm., kod Bogojeva 715, kod Vukovara 600, kod Bačke Palanke 610, kod Novog Sada 578.
Danas je predsednik novosadske opštine g. dr. Milovanović, u društvu sa šefom hidrotehničkog odeljka, inženjerom Mirkovim, pregledao stanje Dunava oko Novoga Sada, a naročito stanje nasipa, koji osiguravaju Novi Sad od eventualne poplave. (Vreme)
Tekst ispod slike: Prve kuće u Tvrđavici pod vodom, gde je juče Dunav provalio nasipe i poplavio oko 1000 jutara najplodnije zemlje
IZVOR – Vreme (dnevni list) – broj 1623 – strana 5 – 28 jun 1926 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
