IZVOR – Borba – broj 165 – strane 6. – 18 jun 1965 godine //
NA POPLAVLjENOM PODRUČJU U VOJVODINI I SLAVONIJI SVE OZBILjNIJA SITUACIJA
BOGOJEVO:
BRANIOCI POKUŠAVAJU DA DUNAV ZAUSTAVE NA TREĆOJ LINIJI ODBRANE
POPLAVLjENO DOBRO „LABUDNjAČA“ — U NASIPU KOD BOGOJEVA RUPA OD 400 METARA — STIŽU BRANIOCI IZ RAZNIH MESTA — ŽENE MOBILISANE ZA ŽETVU
Sonta — Bogojevo — Vajska, 17. juna
Kao što se i očekivalo, posle iznenadnog prodora nasipa kod Bogojeva juče ujutru Dunav sve besomučnije prodire u Bačku. Jaka kiša, koja je počela da pada danas pre podne, ometa branioce rad na poslednjoj odbrambenoj liniji.
Do sada je na provaljenom nasipu razneto osam telefonskih stubova zajedno sa delovima nasipa, što znači da je sada otvor širok oko 400 metara. I to neće biti poslednja reč Dunava, pošto se iz minuta u minut odvaljuju ogromni komadi sada potpuno raskvašenog nasipa.
Izviđači javljaju da je poljoprivredno dobro „Labudnjača“ sasvim u vodi. Sa ovih bogatih žitnih polja za 10 dana trebalo je skinuti preko dva miliona kilograma pšenice.
Sve do jutros Dunav je osvajao žitne terene brzinom od osam metara na sat, mestimično i brže, što je zavisilo od terena. Ali, čim je popunio doline, koje su za nekoliko metara niže od sadašnjeg nivoa reke, počeo je da se kreće veoma brzo i sada je već ušao u dubinu Bačke oko osam kilometara.
Dokle može Dunav da uđe u Bačku?
Ljudi žele da zaustave Dunav na liniji Sonta — Bogojevo — Vajska — Bođani, što znači na dužini od oko 30 kilometara. Od Bođana dalje postoje dve varijante odbrane: izgradnja nasipa u pravoj liniji do Dunava, odnosno do nasipa koji sada deli Dunav od nepoplavljenog dela Bačke. Ili, ako se sa tim ne uspe, onda bi se koristili visoki tereni koji se nalaze iza tog sektora, a koji bi se spojili izgrađenim nasipom tamo gde su tereni niži.
Ako bi se prodor zaustavio na ovoj liniji, onda bi došlo do punjenja toga ogromnog bazena, sve dok se nivo vode u njemu ne izjednači sa nabujalim Dunavom. Tek tada bi mineri napravili otvor na tome „džepu“ i pokušali da ispute vodu ili da bar na taj način omoguće nivo uticaja Dunava, čime bi se smanjio pritisak na nasipe koji se sada izgrađuju.
A u slučaju najgoreg?
O tome se nerado govori, jer ljudi veruju da će uspeti. Ako bi se Dunav i dalje probio, odnosno pregazio ovu odbrambenu liniju koja se sada gradi — onda bi mogao da potopi Karavukovo i Deronje, da se približi Odžacima, dođe do Bača, prodre u kanal sistema DTD i onda se razlije dalje.
Upravo takav haos napravio je Dunav u katastrofalnoj poplavi 1926. godine. Samo onda je bilo nešto mivnihi: tada je njegov vodostaj prilikom prodora iznosio 777 a sada 860 centimetara.
Trka sa vremenom
— Ako Dunav nastavi da prodire ovakvom brzinom, sada je već došao na tri ki-lometra do nekih delova poslednje odbrambene linije ko-ja se sada izgrađuje, ona će već sutra uveče stići do jednog od isturenih delova te linije, na sektoru od Bogojeva prema Vajskoj.
Ovo su nam rekli danas u Štabu za odbranu u Odžacima.
Očigledno je da je nastala trka sa vremenom.
Mnogi su verovali da će im Dunav dozvoliti više vremena, jer je pokazao da ga zadrži treća odbrambena linija, ali se već posle nekoliko časova odbrane uvidelo da je besmisleno braniti taj front. Stari nasip, ta druga odbrambena linija u koju se verovalo, izgrađena posle poplava, ičje izdržao udarac 1926. godine, razvalio se i propustio Dunav baš kao i ovaj sada.
Sada se na ovom širokom frontu dugom oko 30 kilometara radi bez prekida. Danas po danu svetle reflektori, a noću reflektori, radiće se i noćas neprekidno.
Stižu 4.000 Sremaca
Sve do noćas nasip na ovom sektoru gradili su meštani iz okolnih sela. Umorni su oni već i treba im odmora.
Njima je u pomoć stiglo sinoć i u toku današnjeg dana oko 3.500 pripadnika JNA, najavljen je dolazak Subotičana a preko 4.000 građana iz Srema dolazi specijalnim železničkim kompozicijama ili drumovima do Odžaka.
Na svim putevima kojima smo danas prolazili prema Srpskom Miletiću, Staparima, Doroslovu, Odžacima, Baču, Vajskoj, prema Bogojevu i putevima koji povezuju ova mesta drugim saobraćajnicama, prolaze kolone sa kolonom, mehanizacije, traktori, buldožeri.
Iznenada se sručila provala oblaka, ali se niko na kišu ne osvrće, radi se ćutke, u vodi koja je svuda okolo. Ako nije Dunav, to je podzemna voda, ako nije podzemna voda, onda su pljuskovi.
Najkatastrofalnija poplava za poslednjih pola veka u našoj zemlji dogodila se jula 1926. godine. Tada je Dunav u Bačkoj i Baranji poplavio 60.000 hektara zemljišta pod usevima, porušio 2.500 kuća i pričinio poljoprivredi štetu u iznosu od 245 miliona tadašnjih dinara. Otkada su započeli i obavljeni obimni melioracioni radovi počev od 1718. godine, Vojvodina je za jedno stoleće imala pored 23 katastrofalne suše — 32 poplave. Poplave su u Vojvodini dostigle vrhunac u drugoj polovini 19. veka.
Žetva zelene pšenice
Stanovnici čija su imanja ugrožena najnovijim napadom Dunava neprestano se obraćaju štabovima pitajući ih šta će da rade sa letinom. Dunav se sve više približava i mnogi su se odlučili da pokose još zelenu žito kako bi ga sačuvali kao stočnu hranu.
Štab za odbranu u Odžacima danas je propisao mobilizaciju ženske radne snage kako bi se završili poljoprivredni radovi, a pre svega okopavanje kukuruza na terenima koji nisu pod udarom Dunava.
Tekst ispod fotografije: Jedinice JNA učvršćuju drugu liniju odbrane kod Bogojeva
IZVOR – Borba – broj 165 – strane 6. – 18 jun 1965 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
Napomena; članak je u orginalu napisan na ćirilici (ovde sam ga prebacio na latinicu radi boljeg indeksiranja na pretraživaču).
