IZVOR – Borba – broj 166 – strane 6. – 19 jun 1965 godine //
UTVRĐUJE SE TREĆA ODBRAMBENA LINIJA
Dunav obilazi Vajsku, a ugrožava Plavnu, Bač, Bačko Novo Selo i Bačku Palanku. — 40.000 ljudi gradi nove linije odbrane. — Verovatno će stručnjaci otvoriti nasip kod Bezdana i žrtvovati 6.000 hektara oranica da bi se spasla naselja
Na Dunavu, 18. juna
Treća, poslednja odbrambena linija, koja se ovih časova grozničavo podiže na dužini od 40 kilometara i treba da zaustavi dalji prodor vode u Bačku, najverovatnije će već noćas polagati svoj najteži ispit.
Voda kroz bogojevački prolom nadire preko očekivanja brzo i već je osvojila 18 kilometara Južne Bačke. U snažnom naletu, Dunav je ovde poplavio 180 kuća i 42 salaša. Sto deset zgrada nije odolelo vodi i to su sada ruševine. Sa sektora Vajske evakuisano je još 80 porodica.
Razlivena reka već obilazi Vajsku i očekuje se u toku nastupajuće noći na poslednjoj odbrambenoj liniji Vajska — Bođani — Plavna.
Ova linija je još u izgradnji i verovatno bi već bila sasvim završena — da juče nije padala jaka kiša na celom ovom sektoru.
Ukoliko Dunav savlada ovu liniju, biće ugroženi Bač, Bačko Novo Selo i Bačka Palanka, kojima bi voda došla s leđa.
Na ovom relativno uskom sektoru odbrambene linije od svega nekoliko kilometara dužine, radilo je noćas i danas više od 13.000 građana. Neizvestan je ishod njihove bitke sa rušilačkom rekom pošto su hidrolozi ustanovili da dve trećine vodenih masa prodiru upravo ovim pravcem, dok se preostali deo razliva prilično sporo prema gornjim delovima poslednje odbrane — ka Bogojevu, Karavukovu i drugim naseljima.
Noćas je iz Srema — iz Inđije, Stare Pazove i Rume — doputovalo oko 4.500 građana koji su danas već uključeni u radove na relaciji Bogojevo — Karavukovo — Deronje. Prema tome, danas je na odbrani treće linije radilo preko 38.000 građana i vojnika.
Nema mira — do septembra!
Ovi ljudi za poslednja 24 časa sagradili su 34 kilometra zečjih nasipa upotrebiivši između ostalog 73.000 vreća sa zemljom i peskom.
Sutra ili prekosutra — kako smo saznali — inženjerijske jedinice JNA treba da provale glavni odbrambeni nasip pored Dunava ispod Plavne (uzvodno od Bačkog Novog Sela) kako bi pokušale ispuštanje ovog već sada velikog jezera.
Iako vodostaj Dunava na nekim mestima stagnira, pa i opada, stručnjaci su vrlo zabrinuti celokupnom situacijom.
Nasipi su na čitavoj dužini od 160 kilometara do Novog Sada, toliko propali, jer su u vodi već gotovo dva meseca, da su prodori na svim sektorima vrlo lako mogući.
Od stručnjaka čuli smo danas ova mišljenja:
Predsednik Pokrajinskog štaba Čeda Ukropina: „Veoma, veoma smo zabrinuti…“
Sekretar Pokrajinskog štaba Živan Milanović: „Ne zna se gde je kritičnije… Da li u Novom Sadu, gde je nivo ulin od naselja za dva metra i danas već plavi podrume Tehničkog fakulteta; da li u Apatinu, ili na nekom drugom mestu duž odbrambene linije…“
Profesor inž. Petar Jakovljević, načelnik u SIV: „Sve akcije koje ovih dana sprovode štabovi i spasioci — još uvek nisu garancija da ćemo potpuno uspeti u odbrani od Dunava.“
Inž. Petar Vetjek, direktor odvodnjavanja sa sektora Direkcije Dunav — Tisa — Dunav: „Očekujem da će ova veoma napeta situacija trajati sve do druge polovine avgusta, pa čak kada bi ovog momenta voda počela da stagnira i opada…“
Inž. Vetjek nam je ovako objasnio svoje tvrđenje:
— Poznato je da vanredna odbrana na Dunavu počinje onog momenta kada vodostaj pređe 600 santimetara jer to znači da nasipi više nisu sigurni, ako se neposredno ne brane.
Katastrofalne 1926. godine kriza i vanredna odbrana trajale su relativno kratko — oko mesec i po dana — i najviši vodostaj kod Bezdana bio je oko 700 santimetara.
Kritične 1954. godine, vanredna odbrana je trajala svega 15 dana.
A sada? Već je mesec i po dana prošlo od kako su vodostaji neprestano preko 600 i 700 santimetara i nasipi su usled dugog perioda visokih voda sasvim raskvašeni.
Krivulja pada vodostaja, međutim, ima svoju neprikosnovenu zakonomernost. Najviše ni u kakvoj situaciji ona ne može tako brzo da padne, da se smanji vodostaj za nekoliko dana — pa njeno prirodno spuštanje, posle ovako velikih voda kao ovih meseci — ne bi moglo da se očekuje pre početka septembra. Sve dotle bićemo u dubokoj neizvesnosti šta će se događati sa nasipima.
Hoće li se Dunav pustiti u „džep“ ispod Bezdana?
Danas smo saznali da grupa stručnjaka namerava da preduzme jednu veoma složenu akciju koja bi — kako kažu — smanjila pritisak reke, a time i opasnost po stanovništvo na celom toku kroz našu zemlju.
Ukoliko se sve računice pokažu tačne, inženjeri bi naredili prosecanje glavnog odbrambenog nasipa kod Sigitakaza, koji zatvara jedan „džep“ od oko 6.000 hektara.
Ovaj nasip se nalazi nešto nizvodno od Bezdana i štiti obradive površine i šume.
— Moramo nešto da žrtvujemo da bi dobili više. Do sada je cilj naše odbrane bila poljoprivreda i ovogodišnja letina — kazali su inženjeri — ali kriza je sve veća i sada nam je cilj da branimo naselja.
Kad ovo kažu, oni misle na niz naselja pored Dunava koja su ugrožena ne samo nedavnim prodorom kod Bogojeva, već i na Bačku Palanku, Novi Sad, Sremske Karlovce i sve gradove nizvodno.
U slučaju da se odluče na prosecanje ovog nasipa, tada bi nivo Dunava nizvodno od ovog mesta opao za oko pola metra, čime bi se znatno dobilo u vremenu za podizanje odbrambenih linija koje su znatno oslabile.
Očekujemo da će konačna odluka biti doneta možda već sutra ujutru.
IZVOR – Borba – broj 166 – strane 6. – 19 jun 1965 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
Napomena; članak je u orginalu napisan na ćirilici (ovde sam ga prebacio na latinicu radi boljeg indeksiranja na pretraživaču).
