IZVOR – Glas komune – broj 510 – strana 6 – 28 avgust 1982 godine //
ZAŠTO SU SE PONOVO JAVILI PROBLEMI OKO DUNAVCA?
Krive su „tuđe” otpadne vode
● IAKO JE PREDVIĐENO DA SE U DUNAVAC SLIVAJU SAMO VODE IZ ATMOSFERSKE KANALIZACIJE, ZBOG VELIKOG PRITISKA OTPADNIH INDUSTRIJSKIH VODA, PONOVO SE POJAVIO VRLO NEPRIJATAN MIRIS.
Nedavno je predsednik Skupštine opštine dr Živorad Smiljanić održao sastanak sa delegacijom građana koji žive u okolini Dunavca. Razlog održavanja ovog sastanka je bila peticija, koju su Skupštini opštine i njenom izvršnom veću poslali ovi građani i koja je bila motivisana problemima, koje Dunavac ponovo pričinjava stanovnicima ulica Kružni naspi, Čobanska, Poljska i još nekih i stanovnicima gotovo celokupnog naselja Roma. Naime, kada se mislilo da je nasipanjem peska i pravljenjem problem neprijatnog mirisa koji se širi iz Dunavca rešen, taj miris se ponovo pojavio. Zbog čega je tako?
Odgovor na ovo pitanje je dat na sastanku, kome su, pored dr Smiljanića i delegacije građana, prisustvovali i predstavnici zainteresovanih radnih organizacija, zatim predstavnici društveno-političkih organizacija i predstavnici I i II Mesne zajednice Apatin.
Programom sanacije Dunavca je, kako smo već napomenuli, predviđeno da se u Dunavac slivaju isključivo vode iz atmosferske kanalizacije. Da je bilo tako, sudeći po onome što smo na ovom sastanku čuli, do taloženja otpadnih materija i širenja neprijatnog mirisa iz žarišta ispod železničkog mosta ne bi došlo. Međutim, zbog zapušavanja kanalizacionog odvoda, kojim se otpadne vode Pivare, Čarapare i »Dunava«, trebale da se odvode u reku Dunav, celokupna količina otpadnih voda je otišla u Dunavac. S druge strane, u Dunavac su se slivale i otpadne vode radnih organizacija iz industrijske zone. To je dovelo do taloženja organskih materija i ponovne pojave neprijatnog mirisa.
Rešenje ovog problema, bar prema onome što je rečeno na pomenutom sastanku je, na prvi pogled, sasvim jednostavno. Treba obezbediti uslove da se Pivara, Čarapara i Dunav priključe na kanalizacioni odvod, kojim će se, preko deponije peska, njihove otpadne vode sprovesti direktno u Dunav. S druge strane, treba omogućiti da radne organizacije iz industrijske zone spoje svoje fekalne kanalizacije sa kanalizacionim odvodom izgrađenim u okviru nove klanice, u čijem su finansiranju i same učestvovale. U tom slučaju bi i otpadne vode mimoišle Dunavac. U njega bi se slivale isključivo vode iz atmosferske kanalizacije, kako sa sanacionim programom predviđeno. Rešenje dakle, izgleda sasvim ostvarivo. Ako mere koje budu preduzete za njegovu realizaciju budu energične i pravovremene, problem Dunavca će, po svemu sudeći biti dugoročno rešen.
Međutim, još jedan problem na ovome sastanku zaslužuje da bude ovde pomenut, jer se i on, delimično, odrazio na sadašnje stanje Dunavca. Radi se o ilegalnom priključivanju velikog broja fekalnih kanalizacija mnogih domaćinstava. Zato je odlučeno da se povede oštra akcija na otkrivanju prekršilaca i njihovom kažnjavanju.
Đ. V.
IZVOR – Glas komune – broj 510 – strana 6 – 28 avgust 1982 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
