IZVOR – Glas komune – broj 536 – strana 5 – 10 septembar 1983 godine //
UZ GODIŠNJICU ROĐENJA
Miodraga Mile Borisavljevića
(1893 — 1978)
■ U cilju obeležavanja petogodišnjice smrti književnika MIODRAGA MILE BORISAVLJEVIĆA, »Narodna biblioteka« i »Književni klub« iz Apatina organizuju književno veče dana 16. septembra 1983. godine (petak) sa početkom u 18,00 časova u prostorijama biblioteke. Književnik Miodrag Mile Borisavljević je rođen 11. septembra 1893. godine u Titovom Užicu a umro je 11. septembra 1978. godine u Beogradu. Sahranjen je na porodičnom groblju u Loznici.
Pod uticajem socijalističkih ideja još pre prvog svetskog rata, odmah po demobilizaciji pristupa naprednom sindikalnom pokretu. 1920. godine nakon zapaženog učešća u velikom štrajku železničara, postaje član KPJ. Angažovanost bivšeg ratnika nije ostala neprimećena od strane policije, pa je Borisavljević bio prinuđen da što pre napusti Beograd. Zahvaljujući jednom poznanstvu iz rata, 1923. godine odlazi sa porodicom na područje državnog poljoprivrednog dobra »Belje« gde ostaje skoro deset godina.
Ovde je napisao svoje prve dve priče, »Ordonans« i »U ritu« a objavio ih je 1932. godine. Poznati književni kritičar Milan Bogdanović u »Srpskom književnom glasniku« književnom delu nije idealizovao već ga je prikazao kao katastrofu i besmislen i jadan posao. Do aprilske katastrofe 1941. godine objavio je još nekoliko pripovedaka. Zbog sukoba sa korumpiranim upravnikom mora da ode sa poljoprivrednog dobra »Belje«.
U periodu od 1933-1935. godine radi u Banja Luci. Radi jednog oštrog napisa protiv generala Petra Živkovića, Borisavljević mora da napusti ne samo mesto urednika »Vrbaskih novina« već i sam grad.
I drugi svetski rat je zatekao Borisavljevića u Beogradu. Iz Loznice je 1943. godine sa celom porodicom otišao u partizane sledeći primer svoga najstarijeg sina, koji je to već ranije učinio. U ratnim sukobima izgubio je sestrića, brata i mlađeg sina.
Tokom NOB-e i odmah nakon nje opet se bavio novinarstvom. Bio je urednik »Glasa Podrinja« od njegovog prvog broja pa sve do dolaska u Apatin 1945. godine. Nije mogao bez svoje velike ljubavi — ritskih šuma kraj Dunava jer one, pisao je, »čuvaju u sebi nešto od one iskonske divlje lepote za kojom od uvek teži ljudska duša«. Bio je upravnik »Ribarske centrale« do odlaska u penziju, početkom 1953. godine. Međutim on se ne vraća u Beograd gde je imao stan, već ostaje na Dunavu, na »malom i kao izmišljenom Lavaču«, kako to lepo reče njegov prijatelj pesnik Stevan Raičković, da na njemu provede svoj zasluženi »životni odmor«. Njegovi drugovi radnici i ribari su udarničkim radom sagradili skromnu kućicu od jedne iz Dunava izvađene stare dereglije u kojoj je živeo i stvarao sve do jeseni 1974. godine. Zajedno sa suprugom Andom, svojom vernom životnom saputnicom, proveo je ovde verovatno najlepše dane svoga života. Samo za vreme jakih zima i velikih poplava odlazili su u Beograd.
Prvu zbirku pripovedaka »Vukovi«, Miodrag Mile Borisavljević izdao je tek 1951. godine. Zbog seljakanja iz grada u grad, šikaniranja od strane bivšeg režima, borbe za egzistenciju, nije mogao ranije da se posveti književnom radu. Ipak štampao je devet zbirki pripovedaka od kojih su neke namenjene deci i omladini.
Za svoj požrtvovni rad u privredi i literarnom polju 1969. godine MIODRAG MILE BORISAVLJEVIĆ je kao zaslužan građanin naše komune dobio »Oktobarsku nagradu«. 1972. godine dobio je nagradu »Udruženja književnika SR Srbije« za životno delo, a 1976. godine uglednu književnu nagradu »Neven« za stvaralaštvo posvećeno deci. Nosilac je više ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
Naš sugrađanin Miodrag Mile Borisavljević, skroman i uspravan čovek kako svojim ljudskim likom, tako i književnim delom može da bude i jeste primer za uzor mladim naraštajima.
S. S.
IZVOR – Glas komune – broj 536 – strana 5 – 10 septembar 1983 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
