IZVOR – Glas komune – broj 617 – strana 8 – 27 decembar 1986 godine //
PRIVREDNI ŽIVOT
OD NOVE GODINE APATINSKA BANKA ĆE RADITI KAO POSLOVNA JEDINICA OSNOVNE BANKE U SOMBORU
Za štediše sve ostaje isto
SVE ŠTO JE VEZANO ZA SVE VRSTE ŠTEDNJE GRAĐANA, ZA ODOBRAVANJE RAZLIČITIH VRSTA KREDITA I TAKO DALJE, OSTAJE ISTO, A IZMENE SU, PRE SVEGA, VEZANE ZA ONAJ DEO POSLA KOJI SE OBAVLJA ZA PRIVREDU.
S kraja prošle godine, kako je poznato, donet je novi Zakon o bankama. On je doneo znatne promene za ceo bankarski sistem. Jedna od najznačajnijih je bila određivanje najmanje vrednosti takozvanih kvalitetnih sredstava koja omogućuje da jedna banka posluje samostalno. Pod kvalitetnim sredstvima podrazumeva se oročena štednja građana, zatim sredstva privrednih organizacija oročena na period duži od 90 dana i fondovi banke, a najmanji njihov iznos je 6 milijardi novih ili 6.000 milijardi starih dinara.
U trenutku donošenja Zakona, od 18 vojvođanskih banaka ovaj uslov ispunjavalo je svega 6. Oni, malo slabije upućeni naravno, očekivali su da će broj osnovnih banaka u Pokrajini da se više nego prepolovi. Na kraju, među onima koje ne ispunjavaju pomenuti uslov, našle su se samo tri osnovne banke — apatinska, vršačka i titovovrbaška.
ZA ŠTEDIŠE NIKAKVIH PROMENA!
To je značilo da naša banka više ne može da posluje samo stalno. Zato će, od 1. januara 1987. godine, ona raditi kao poslovna jedinica Osnovne banke iz Sombora, organizovana na teritorijalnom principu. Šta to u stvari znači i šta se menja u odnosu na dosadašnje stanje?
Najpre o onom što će vas najviše interesovati. To su odnosi sa građanima, odnosno obavljanje poslova za njih. Tu se, u suštini, ništa ne menja. Jer, naša Banka ili poslovna jedinica somborske Osnovne banke, kako god hoćete, i dalje će biti tu za sve vrste štednje, davaće sve vrste kredita koje je i do sada davala i tako dalje. Ovo nam je potvrdio i mr Simo Radenović direktor apatinske Banke odnosno Poslovne jedinice i, po funkciji, zamenik direktora Osnovne banke Sombor. A šta se još menja transformisanjem banke u poslovnu jedinicu?
— Mi više ne možemo samostalno da odobravamo dugoročna investiciona sredstva izuzev za komunalnu izgradnju i malu privredu. To će se raditi u okvirima poslovne politike Banke kojoj mi sada pripadamo. No, u kreiranju te poslovne politike koja će, pre svega biti zasnovana na ekonomskim kriterijumima, mi ćemo ravnopravno učestvovati. S obzirom da smo mi i do sada poštovali ekonomske kriterijume, o čemu najbolje svedoči činjenica da u opštini ne ma promašenih investicija, suštinskih izmena ni ovde ne bi trebalo da bude. Na kraju, samo jedna desetina kreditnog potencijala, našeg ili somborskog, svejedno, može da se odlije bez prethodne saglasnosti — rekao nam je Radenović.
Sve u svemu, transformacija Banke u poslovnu jedinicu ne donosi nikakve promene njenim štedišama. Ostale promene bi trebalo da znače samo doslednije poštovanje ekonomskih kriterijuma u poslovanju. S obzirom da je, u našoj Banci i do sada bilo tako, nekih značajnijih promena u stvari ne bi trebalo da bude.
Đ. Vukmirović
IZVOR – Glas komune – broj 617 – strana 8 – 27 decembar 1986 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
