IZVOR – Glas komune – broj 659 – strana 9 – 30 septembar 1988 godine //
UZ 90-GODIŠNJICU ROĐENJA ERVINA ŠINKA
Književnik i revolucionar
Ervin Šinko (Ervin Sinkó), pravo mu je ime Franjo Špicer, rođen je u Apatinu 1898.
Školovao se u Apatinu i Subotici. U mladosti je učestvovao u stvaranju Mađarske Sovjetske Republike 1919. Za vreme revolucije živi u Budimpešti. Zatim je živeo u emigraciji u Beču, Parizu i Moskvi, s manjim izuzecima. Konačno se nastanjuje u Jugoslaviji 1939. Živi u Zagrebu, Sarajevu, Drvaru. Učestvovao je u NOB od 1941. Njegov »Drvarski dnevnik« u celini je nedavno objavio beogradski časopis »Književnost«. Od 1945. živi u Zagrebu. 1959. postaje profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Osniva Hungarološki institut za izučavanje Mađarske civilizacije, jezika, književnosti. Postaje član JAZU. Umro je 1967. u Zagrebu.
Književna delatnost Ervina Šinka ogleda se u pesništvu, romanu i esejistici.
Pesništvo. Prve zbirke objavljuje u Subotici »Noć i zore«. Zatim u Beču »Bolni bog«. Posebno, pesništvo Adi Endrea, ima uticaj na njegovu liriku. Do kraja života je pisao poeziju, mada mu više nije izašla ni jedna zbirka.
Proza. I u proznom stvaralaštvu oseća se Šinko — liričar. Polovinom 20-tih godina počinje sa pisanjem romana. 1927 — 32. časopis »Nyugat (Zapad)« objavljuje mu 3 kratka romana. I sam je u Beču izdavao časopis »Testvér« (Brat). Prihvatio je Tolstojeva shvatanja, živeći u dilemi oko ciljeva i sredstava revolucionara. Životni konflikti njegovih junaka se vrte oko pitanja delovanja i verovanja. Najznačajnije prozno ostvarenje, roman »Optimisti«, počeo je da piše početkom 30-tih godina, ali je na mađarskom jeziku mogao da se objavi tek 1953-5. Ovim delom je napisao roman Mađarske Sovjetve Republike.
Roman »Četrnaest dana« počeo je da piše 1935. Ovim romanom je ovekovečena drama od hapšenja do pogubljenja Šalaija i Firsta, dvojice rukovodilaca KP Mađarske. Objavljen je na mađarskom jeziku 1950.
Roman »Aronova ljubav« razmatra pravo revolucionara na lični život.
Autobiografski roman, koji je počeo da piše poslednjih godina života, nije više imao vremena da dovrši.
Esejistika. Osnovna interesovanja Šinka kreću se oko problema: realizma, naturalizma, socijalističkog realizma, humanizma, tako da ga istoričari marksističke estetike svrstavaju u liniji Plehanova, Černiševskog, Bjelinskog, a pre Lukača.
Izučavajući istoriju mađarske književnosti, od 1959. napisao je nekoliko studija o mađarskom književnom racionalizmu.
Najznačajnija su mu dela: Romani: »Četrnaest dana«, »Optimisti«, »Roman jednog romana«, Pripovetke Eseji: »Kritička studije« (objavljene u Zagrebu 1949), »Mađarska književnost«, »Putevi Don Kihota« i druga.
Drago Čopić
IZVOR – Glas komune – broj 659 – strana 9 – 30 septembar 1988 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
