IZVOR – Glas komune – broj 381 – strana 5 – 14 maj 1977 godine //
Šokci došli iz Raške?
— APATINAC JOVAN BACKOVIĆ DIPLOMIRAO JE NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U BEOGRADU, NA GRUPI ZA ETNOLOGIJU, TEMOM »ŠOKCI U SONTI«. U NAŠEM LISTU ĆEMO, U NEKOLIKO NASTAVAKA, OBJAVITI NEKE OD ZANIMLJIVIH DELOVA OVOG DIPLOMSKOG RADA.
Zagonetke o postanku imena, »Šokac« već decenijama privlači pažnju naučnika i na tu temu je dato niz najraznovrsnijih teorija. Evo nekoliko najinteresantnijih: Otac Petar Kataninić, 1798 god., kaže da su Šokci dobili ime po planini »Succus« koja je razdvajala Tračane od Ilira. Ilire oko »Succusa« zvali su Succoima« [sic] tj. Šukci«, što se posle pretvorilo u Šokci. Johan Čaplović, 1819. god. iznosi mišljenje da je ime Šokac izvedeno od mađarske reči »Sokaz«, što znači: to je mnogo.
Tomo Ljubibratić, pak, smatra da su Šokci dobili ime po italijanskoj reči »sciocco«-sulud.
Jablan Šokčević je 1825. god. tvrdio da su Šokci dobili ime zato što se krste šakom, a ne sa tri prsta kao pravoslavni. Prvo su nazivani »Šakci«, od čega je kasnije proizašlo Šokci. Ovo mišljenje je postalo vrlo popularno.
Ivan Ivanić u svom delu »Bunjevci i Šokci« ime Šokac dovodi u vezu sa nadimkom »Šok« katoličkog arbanaškog plemena Miridita kome su Srbi u Albaniji dodali svoj nastavak »ac«, te Miridite zovu »Šokac«. Milenko Filipović smatra da je nekada kod Srbi i Arbanasa postajalo lično ime Šok od koga je mogao, kasnije, postati oblik Šokac, kao i Šakić. Što se tiče mesta postanka imena Šokac, Filipović misli da je verovatno negde u staroj Raškoj grupa potomaka nekog Šoka prozvana Šokcima i da su ti Šokci usled najezde Turaka zajedno sa srpskim življem pomereni na zapad i severozapad. Jedina uspomena na njih u tom kraju je toponim »Šokačke rupe« na Kopaoniku. Stari Šokci su verovatno najpre dospeli u Hercegovinu (»Šokčeve seline« kod Trebinja), odakle su prešli u Bosnu gde su postali ikavci i gde su se namnožili. Danas Šokci žive u severnoj Bosni, Sloveniji, Baranji, Sremu i Bačkoj.
Teoriju Milenka Filipovića današnja nauka uzima kao najprihvatljiviju, ali još uvek se traga za novim rešenjima tako da pitanje postanka imena Šokac i dalje ostaje otvoreno.
SONTA — NEKAD SREZ!
U zvaničnim dokumentima, Sonta se prvi put spominje u vreme vladavine Bele III (1173. — 1196) prilikom utvrđivanja granica atara pojedinih sela. Sonćanski atar koji je bio dosta veliki, ali močvaran, najvećim delom pripadao je grofu Maharijusu, a jugoistočni deo je bio vlasništvo nekog Uroša. Godine 1202, kralj Endre II poklonio je ovu zemlju sinu Maharijusu, vitezu Tomašu. Već tada se Sonta spominje kao utvrđenje »Kastrum Soncha«. Godine 1361., //
NA MARGINAMA PROŠLOSTI
Šokci došli iz Raške?
— APATINAC JOVAN BACKOVIĆ DIPLOMIRAO JE NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U BEOGRADU, NA GRUPI ZA ETNOLOGIJU, TEMOM »ŠOKCI U SONTI«. U NAŠEM LISTU ĆEMO, U NEKOLIKO NASTAVAKA, OBJAVITI NEKE OD ZANIMLJIVIH DELOVA OVOG DIPLOMSKOG RADA.
Zagonetke o postanku imena, »Šokac« već decenijama privlači pažnju naučnika i na tu temu je dato niz najraznovrsnijih teorija. Evo nekoliko najinteresantnijih: Otac Petar Kataninić, 1798 god., kaže da su Šokci dobili ime po planini »Succus« koja je razdvajala Tračane od Ilira. Ilire oko »Succusa« zvali su Succoima« [sic] tj. Šukci«, što se posle pretvorilo u Šokci. Johan Čaplović, 1819. god. iznosi mišljenje da je ime Šokac izvedeno od mađarske reči »Sokaz«, što znači: to je mnogo.
Tomo Ljubibratić, pak, smatra da su Šokci dobili ime po italijanskoj reči »sciocco« – sulud.
Jablan Šokčević je 1825. god. tvrdio da su Šokci dobili ime zato što se krste šakom, a ne sa tri prsta kao pravoslavni. Prvo su nazivani »Šakci«, od čega je kasnije proizašlo Šokci. Ovo mišljenje je postalo vrlo popularno.
Ivan Ivanić u svom delu »Bunjevci i Šokci« ime Šokac dovodi u vezu sa nadimkom »Šok« katoličkog arbanaškog plemena Miridita kome su Srbi u Albaniji dodali svoj nastavak »ac«, te Miridite zovu »Šokac«. Milenko Filipović smatra da je nekada kod Srbi i Arbanasa postajalo lično ime Šok od koga je mogao, kasnije, postati oblik Šokac, kao i Šakić. Što se tiče mesta postanka imena Šokac, Filipović misli da je verovatno negde u staroj Raškoj grupa potomaka nekog Šoka prozvana Šokcima i da su ti Šokci usled najezde Turaka zajedno sa srpskim življem pomereni na zapad i severozapad. Jedina uspomena na njih u tom kraju je toponim »Šokačke rupe« na Kopaoniku. Stari Šokci su verovatno najpre dospeli u Hercegovinu (»Šokčeve seline« kod Trebinja), odakle su prešli u Bosnu gde su postali ikavci i gde su se namnožili. Danas Šokci žive u severnoj Bosni, Sloveniji, Baranji, Sremu i Bačkoj.
Teoriju Milenka Filipovića današnja nauka uzima kao najprihvatljiviju, ali još uvek se traga za novim rešenjima tako da pitanje postanka imena Šokac i dalje ostaje otvoreno.
SONTA — NEKAD SREZ!
U zvaničnim dokumentima, Sonta se prvi put spominje u vreme vladavine Bele III (1173. — 1196) prilikom utvrđivanja granica atara pojedinih sela. Sonćanski atar koji je bio dosta veliki, ali močvaran, najvećim delom pripadao je grofu Maharijusu, a jugoistočni deo je bio vlasništvo nekog Uroša. Godine 1202, kralj Endre II poklonio je ovu zemlju sinu Maharijusu, vitezu Tomašu. Već tada se Sonta spominje kao utvrđenje »Kastrum Soncha«. Godine 1361.,
(Nastavak u sledećem broju)
IZVOR – Glas komune – broj 381 – strana 5 – 14 maj 1977 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
NAPOMENA – mada se na kraju teksta nalazi info da če se tekst nastaviti, u narednim brojevima Glasa komune nije bilo nikakvih tekstova na ovu temu. Ukoliko nekog dodatno ovo zanima ima na početku teksta naziv autora, rada i mesta gde se nalazi, pa može da potraži orginal.
