IZVOR – Glas komune – broj 409 – strana 7 – 28 jul 1978 godine //
KULTURNI VREMEPLOV
Aplauz najveća nagrada
Apatin je pre 20-tak godina imao svoje amatersko pozorište, svoje glumce i reditelje koji su veoma uspešno radili. U to vreme cvetao je kulturni amaterizam i radilo se sa velikim žarom na pripremanju svake predstave. Naši sagovornici u kulturnom vremeplovu su Dušan Narandžić, komercijalni direktor Pivare i Božo Zebić, penzioner. Iz razgovora sa njima saznali smo o tadašnjem kulturnom životu u Apatinu.
Jedan od najzaslužnijih za rad amaterskog pozorišta bio je Dušan Narandžić koji se istovremeno bavio režijom i glumom. Bio je i prvi predsednik KPZ u Apatinu. U to vreme, dakle pre 20-tak godina, postojalo je KUD »Jedinstvo« čiji je Dušan bio član od 1952. godine. U sastavu ovog društva radilo je amatersko pozorište, hor i dečje pozorište. Bilo je 30 aktivnih članova profesora i radnika. Drama se negovala na srpsko-hrvatskom i mađarskom jeziku. Saznali smo da se godišnje pripremalo pet premijera na srpskohrvatskom i dve, tri na mađarskom jeziku. Nora Fertner je pripremala drame na mađarskom jeziku. Adaptacijom Doma kulture znatno su poboljšani uslovi za rad društva.
Repertoar pozorišta je bio dosta širok. Pripremana su sva Nušićeva dela od kojih su bila zapažena »Narodni poslanik« i »Dr.« Uspešna je bila i predstava »Dva narednika« sa kojom je otvoren novi Dom kulture. Na repertoaru našeg pozorišta bila je i »Porodica Blo« od Ljubinke Bobić, zatim »Zajednički stan«, i »Zlatni pesak«, drama Žike Gavrilovića koja je u to vreme bila veoma aktuelna i sa kojom smo osvojili prvo mesto u Srbiji i plasirali se za Hvar gde se održava festival amatera Jugoslavije. U ovoj predstavi sam igrao glavnu ulogu Bogdana — rekao nam je drug Narandžić. Interesantno je napomenuti da je u ovom pozorištu igrala cela porodica Narandžić, supruga, ćerka i sin. Kada nisam znao koga da angažujem za neku ulogu uzimao sam sina ili ćerku. Jednom pre predstave istučem sina a on će meni: »E neću da ti glumim!«.
Što se tiče scene, bine i kostima sve smo sami pripremali. Pomenuo nam je Dmitra Stevančeva — Mitruša krojača koji je šio uniforme besplatno.
A kada bi se predstava dobro završila, organizovane su i lepe drugarske večeri koje su ustvari predstavljale jednu od nagrada za dobro odigranu ulogu, mada je najveća nagrada svakom glumcu bila srdačan aplauz publike. A publika je toplo nagrađivala tadašnje glumce: Božu Zebića, Budimku Narandžić, Danicu Velicki, Delfinu Janković, Tripu Vujovića, Branislava Radivojevića, Ljudevita Lajčija, Stepana Lončarevića, Dragana Malbašu, Miodraga Kanurića i mnoge druge čijim se ulogama divila.
Božo Zebić, nekadašnji direktor škole i direktor Gimnazije sada penzioner nam je rekao: »Sećam se tog elana i te volje sa kojom smo pripremali predstavu. Imali smo i svoju vernu publiku koja je uvek u velikom broju dolazila da vidi svoje sugrađane, glumce. Sve je bilo lepo dok je bilo na amaterskoj osnovi. Gostovali smo svuda i na mnogim smotrama: u Somboru, Odžacima, Kikindi, Kuli, Beogradu, selima naše Opštine i po Lici. Bili su to divni susreti, sklapala se prijateljstva i negovalo bratstvo i jedinstvo. Moja najdraža uloga je uloga Šemse u »Zlatnom pesku« — rekao nam je drug Zebić.
IZVOR – Glas komune – broj 409 – strana 7 – 28 jul 1978 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
