IZVOR – Glas komune – broj 577 – strana 7 – 18 maj 1985 godine //
SUSRET ŠTIĆENIKA DEČIJEG DOMA »SLOBODAN MITROV DANKO« U APATINU
Susrelo se šezdesetoro braće „Dankovog“ doma
Kiša je toga dana prestala da pada, ali suze su tekle. Ogromna kapija u ulici Maršala Tita broj 11 bila je širom otvorena kao onog leta 1959. godine kada su iz nje izašli poslednji štićenici, samo njima koji su se sada posle dvadesetak godina vraćaju ona izgleda mnogo manja. Prostrano dvorište gde su se postrojavali za odlazak na ručak ili igralište gde su ganjali krpenjaču i bunar sada su u očima četrdesetgodišnjaka izgledali tako mali.
Bio je to susret štićenika, vaspitača i drugog osoblja Dečijeg doma »Slobodan Mitrov Danko« u Apatinu nakon više od dve i po decenije. Od oko 120 štićenika koliko je u ovom domu živelo od 1948. do 1959. godine na ove susrete je došlo šezdesetak. Radost što se posle toliko vremena ponovo vide očitavala se na svakom licu, bilo je dosta suza na muškim obrazima nekadašnjih dečaka kojima je rat uzeo roditelje a njihova najdraža domska pesma »Jedno dete malo, bez majke ostalo« grčila je lica i vlažila oči i onih radoznalih posmatrača ovih susreta.
U ime organizatora susreta »domaća«, pretežno dece ratne siročadi, dobrodošlicu im je zaželeo Mirko Dotlić, sekretar Opštinskog odbora SUBNOR Apatin:
— Mi stariji apatinci sećamo se vas tadašnjih dečaka koji su preživeli ratne strahote. Rat vam je oduzeo sve što ste kao deca imali — oduzeo vam je roditelje onda kada su vam bili najpotrebniji.
Roditeljski dom zamenio vam je Dečiji dom »Slobodan Mitrov Danko«. U tim teškim posleratnim godinama Apatin vam je pružio ono što je mogao pružiti u tim uslovima, u jeku obnove izgradnje ratom porušene naše zemlje.
Kao što ste vi izrasli i postali ljudi, tako je vaš i naš Apatin izrastao u grad sa razvijenom industrijom i desetak hiljada zaposlenih — rekao je, između ostalog, Mirko Dotlić.
Iako umorni od putovanja, jer su došli iz gotovo svih krajeva naše zemlje, štićenici su posetili nekoliko radnih organizacija, bili gosti Brodogradilišta, Pekare, Apatinske Pivare, Biblioteke u Prigrevici, Banje »Junaković«.
Drugarsko veče priređeno je u Banji »Junaković« gde su se oživljavala sećanja na domovanje u Apatinu, pevalo se i igralo do pred zoru. Sutradan oko podne uoči rastanka razmenjivani su brojevi telefona, adrese, zagrljaji pa opet suze…
— Moraćemo se ubuduće češće nalaziti u gradu našeg detinjstva — obećaše jedni drugim.
Otišli su zadovoljni. Posebno su bili oduševljeni dočekom Opštinske i mesnih organizacija omladine Apatina koji su im u svakom momentu pokazivali da su im dragi gosti. Istina, bilo je i nekih sitnih zamerki a najveća je što drugarsko veče nije bilo priređeno u nekom objektu u gradu gde bi mogli da se vide i razgovaraju sa svojim školskim drugovima učiteljima i učiteljicama koji žive u Apatinu.
»Glas komune« će nastaviti da na svojim stranicama objavljuje priče o sudbinama »Dankovih« štićenika.
Tekst ispod slike: RADOSNI ZBOG SUSRETA: Nekadašnji štićenici sa domaćinima
R. Bajagić
IZVOR – Glas komune – broj 577 – strana 7 – 18 maj 1985 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
