IZVOR – Glas komune – broj 666 – strana 5 – 14 januar 1989 godine //
U skoro hiljadugodišnjoj istoriji Apatina u njemu je živelo mnogo ljudi koji su postigli dosta uspeha u raznim oblastima života i rada. Istraživačkog posla o poznatim Apatincima prihvatila se naša saradnica Margita Poganj koja će u nekoliko narednih brojeva pisati o Apatincima koji su postali poznati i priznati u svetu muzike, arhitekture, vajarstva, likovne umetnosti…
ABRAHAM PAL (1892-1960)
Malo je apatinaca koji se spominju u svetskim enciklopedijama. Jedan je od njih kompozitor celom svetu poznatih opereta, Abraham Pal. Rođen je u Apatinu u trgovačkoj porodici. Muzikom su se bavili već i njegovi roditelji. Otac mu je po pričanju drugova mu iz detinjstva, više boravio pored klavira nego u prodavnici.
Abraham Pal završio je u Apatinu osnovnu i građansku školu, nastavio školovanje u Somboru, potom studirao na Muzičkoj Akademiji »List Ferenc« u Budimpešti. U Apatinu je 1912. godine osnovan salonski orkestar, te je i on nastupio na njihovom koncertu. Kasnije se posvetio komponovanju, pisao simfonije, kamernu muziku, gudačke kvartete. Na »Salcburškim svečanim igrama« je 1922. godine nagrađen njegov gudački kvartet sa nagradom Hajdna. Od tada je pisao operete i dirigovao ih, i s njima stekao svetsku slavu. 1931. godine već je omiljen i proslavljen kompozitor bečkih i berlinskih operetskih pozornica.
Pisao je trinaest opereta, kasnije filmsku muziku za preko trideset filmova. Za razliku od ostalih kompozitora, on je sam aranžirao muzičku pratnju. Ljubitelji operete dobro poznaju čuvene operete: Ruža s Havaja, Bal u Savoju, Gospođicin muž, Viktorija i njen husar. Ruža s Havaja prikazana je u Beču 144 puta, ali je odigrana i u Lajpcigu, Zagrebu. Ko se ne seća iz starije generacije pesme s tekstom »My Golden baby, my beautiful baby« — bio je to šlager našeg detinjstva.
Tridesetih godina je Nemačku napustilo mnogo naučnika, umetnika, pisaca, zbog terora nacista. Abraham Pal je 1933. god. emigrirao iz Berlina u Njujork, ali tamo nije naišao na razumevanje sa svojim kompozicijama. Siromaštvo i bolest doveli su ga do nervnog sloma. U duševnoj bolnici živeo je deset godina, dok su ga 1955. godine prijatelji vratili u Hamburg. Tamo je umro i sahranjen. Udruženje »Pal Abraham Gesellschaft« u Hamburgu postoji i danas, brine o njegovoj muzičkoj baštini i namerava proslaviti stogodišnjicu njegovog rođenja koje sledi 1992. godine. Na koji način ćemo mi Apatinci da učestvujemo u toj proslavi.
Margita Poganj
IZVOR – Glas komune – broj 666 – strana 5 – 14 januar 1989 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
