IZVOR – Glas komune – broj 570 – strana9 – 31 januar 1985 godine //
BESPLATNO ZIMOVANJE BRODOVA U APATINU
Dunavom otiču devize
⬢ VIŠE OD ŠEZDESET BRODOVA DOMMAĆE I INOSTRANE FLOTE DOČEKAĆE PROLEĆE U APATINSKOM ZIMOVNIKU A DA ZATO NEĆE PLATITI NI JEDAN DINAR. ⬢ RADNICI AGENCIJE JRB U APATINU SVOJOM SAMOINICIJATIVOM I SOLIDARNOŠĆU SPASLI NAM OBRAZ JER SU SE POBRINULI DA KOLEGE SNABDEJU OSNOVNIM POTREPŠTINAMA.
Od Nove godine u apatinskom zimovniku usidreno je 65 plovnih objekata na kojima će do proleća boraviti i oko 200 članova posade. Nekoliko brodova, uglavnom iz Sovjetskog Saveza i Mađarske ovde su potražili utočište zbog nagle pojave leda na Dunavu. Apatinci su potpuno nespremni dočekali ove goste (slično je bivalo i ranijih godina) jer ovaj zimovnik nema najosnovnije objekte za snabdevanje vodom, životnim namirnicama, plinom… Ipak, zahvaljujući kolegama iz Agencije JRB u Apatinu, lađari iz zemlje i inostranstva imaju za sada bar osnovne uslove za boravak. Po rečima Dragana Vejina, šefa ove agencije, opštinska vatrogasna jedinica je preuzela brigu oko snabdevanja vodom, obezbeđeno je jedno kombi vozilo za dopremanje namirnica, plina i drugih potrepština a RO »Apas« dala im je na korišćenje jedan kontejner za smeće.
Vredno je istaći da domaći i strani lađari za boravak u zimovniku ne plaćaju ni jedan dinar. U drugim Zimovnicima »masno« se plaća zimovanje brodova. Pre nekoliko godina za jednodnevno sidrenje broda u zimovniku plaćalo se deset dolara a danas je sigurno mnogo skuplje. Pored toga, naplaćuju se razne takse i korišćenje drugih usluga zmovnika (vode, struje, plina, iznošenje smeća…). Koliko to košta najbolje će ilustrovati sledeći primer:
Brodogradilište »Boris Kidrič« je platilo »ležarinu« jednog broda u Varni 15 hiljada dolara. Taj brod je tamo na primopredaji odležao tri meseca.
Apatinski zimovnik je velikog kapaciteta gde ima mesta za više od 100 plovnih objekta a ima i tu prednost što je povezan sa Brodogradilištem gde se pružaju remontne usluge. To je prvi i najveći zimovnik na ulasku Dunava u našu zemlju gde strani i domaći brodovi mogu da iskoriste zimski period da oprave brod.
Zbog svoje neopremljenosti zimovnika, Apatinci puste da pored njih mesečno otplovi najmanje 200 hiljada deviznih dinara. Kada bi se izgradila infranstruktura i zimovnik bio registrovan da može naplaćivati usluge i boravak, za dve godine bi se vratila sva ulaganja — tvrde »ljudi sa reke«. Ne treba posebno naglašavati da bi se uređenjem zimovnika povećao i obim remonta u apatinskom brodogradilištu.
tekst ispod fotografije: Pogled na zimovnik
R. Bajagić
IZVOR – Glas komune – broj 570 – strana9 – 31 januar 1985 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
