IZVOR – Glas komune – broj 669 – strana 5 – 25 februar 1989 godine //
PIŠE: MARGITA POGANJ
KINBERGOVE VIOLINE
Kad god se u Americi bilo koji od vrhunskih violinista sveta odluči da otkupi ponuđenu mu italijansku majstorsku violinu 18. veka, on se obraća Francu Kinbergu za savet o vrednosti iste. U brošuri »Confessions of Violin Dealer by Robert Kagan« izdatoj u Čikagu piše detaljno o njegovom radu, znanju i uspesima, ali i to da je rođen u Apatinu (1920. g.).
Vlasnik radionice muzičkih instrumenata Lajoš Horn nije imao porodicu, pa mu je bilo milo kad ga je mali Franc iz komšiluka, sinčić siromašnog ribara, posećivao da vidi i čuje njemu čudnovate raznovrsne instrumente. Dečak je bio zainteresovan i sposoban, isprobavao je instrumente i ubrzo naučio da svira na harmonici, a kasnije je čak i komponovao. Ovde je prvi put čuo o Amati-u i Stradivari-u, o vrhunskim umetnicima izrade violina. Odlučio je da nauči njihov zanat, jer je najteži, pa je sa 13 godina izradio prvu violinu. Uz pomoć stručne knjige izradio je još nekoliko (čak i prodao jednu), te se uputio u Bečkerek (Zrenjanin), gde je tokom dve godine izučio zanat izrade violina.
Otada je Kinberg zaposlen u svojoj struci prvo u Zagrebu, kasnije u Budimpešti i najzad u Beču kod firme »Hoffman i Czerny«, gde je izrađivao violine i kontrabase. 1948. godine je, tada već čuveni umetnik Jahudi Menuhin otkupio jednu njegovu violinu. Sledeće godine, kad je na internacionalnom konkursu u Hagu dobio I nagradu za kontrabas, vlasnik čikaške firme »Kogan i Gaines« ga je odmah poveo sobom u Čikago i postavio za glavnog majstora njihove radionice. Tamo je do penzionisanja imao prilike ne samo da dobro zarađuje (1986. god. je cena jedne njegove violine 20.000.- dolara), nego i da vlastitim rukama procenjuje i popravlja najčuvenije violine sveta. Mogao je da bude u ličnom kontaktu sa vrhom muzičke umetnosti (Ojstrah, Kogan, Rospropovič).
Primao je laskave narudžbe iz Londona, Jerusalima, Tokija. Često je putovao u Evropu radi nabavke kvalitetnog materijala (Nemačka, Austrija, Čehoslovačka). Na londonskoj televiziji održao je predavanje o svojoj struci. Prevodiloc mu nije bio potreban na putovanjima, jer je već sa znanjem tri jezika otišao iz zavičaja, a ostala dva naučio kasnije.
Kao penzioner živi sada sa suprugom Slovenkom na Floridi. U svoje rodno mesto dolazio je iz Čikaga više puta u posetu svom ocu (Trg Oslobođenja 16), a doći će verovatno i sa Floride, u posetu svojim poznanicima.
IZVOR – Glas komune – broj 669 – strana 5 – 25 februar 1989 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
