IZVOR – Glas komune – broj 672 – strana 6 – 15 april 1989 godine //
PIŠE: DR. MED. FRANJO EMAN
„ZELENI APATIN”
Da ne bude zabune oko naslova! Ne radi se niokakvom »alternativnom pokretu« već samo o jednoj veoma aktuelnoj – alternativni: hoće li Apatin i njegovi stanovnici smoći snage da ozelenjavanjem učine svoje mesto življenja zdravim, lepim i turistički prihvatljivim i podariti mu fizionomiju za 21. vek – ili – samozadovoljno bivstvovati u jednoj prosečnoj vojvođanskoj palanci.
Gore u podnaslovu je – onaj koji piše. On je amater, što na latinskom znači – onaj koji voli – a on voli svoje rodno mesto već čitavih 70 godina ali je svestan da u to nameravano ozelenjavanje treba uključiti stručnjake. Ali ne ma koje, već one sa kulturom, koji se trude da uđu u srž i bit poverenog im posla i kreiraju i u ozelenjavanju posebne valere.
Možda se neko čak i uvredio što taj navedeni Apatin do sada nisam gradom nazvao pa dajte da zajedno pođemo u proveru da li ga baš u svemu i zaslužuje?!
Jugoslavija ima 28.000 naseljenih mesta, među kojima Apatin zauzima po broju stanovnika visoko 64 mesto i po njemu bi trebalo da bude grad. A kako je grad ono, što njegovi stanovnici od njega prave, postavlja se pitanje da li smo u pogledu ozelenjavanja odgovorni pred budućnošću? Drvetu treba skoro 10 godina do svog punog ispoljavanja a onda se kalendarski piše – 2000 – vreme bez sumnje novih shvatanja i potreba.
Da bi valjano razgovarali o gornjoj temi za koju smatram da kod mojih sugrađana nije pripremljeno, izneću u nekoliko nastavaka moje – lično – gledanje na »Zeleni Apatin« kao osnov za diskusiju i mobilizaciju istomišljenika. Prići ću temi na način moje profesije: ANAMNEZA ili SEĆANJE (bez koje nema prave dijagnoze):
I faza: U početku je bio dud! Njegova »vladavina« je trajala od 1750 — 1900 g. dakle punih 150 godina i bila je osmišljena, željena i realizovana. Za nastajući Apatin, od samog početka predodređen za zanatstvo i industriju, taj je dud — bio »sirovinska baza« za svilarsku industriju, većina je ženske radne snage naselja pa i deca u gajenju svilenih buba lišćem belog duda imala izvor prihoda, ljudi su u dudinkama imali izvor vitamina, živina i sitna stoka dopunsku hranu, bačvari i tokari prvoklasno drvo, pekla se konzumna rakija dudovača, koja je po potrebi kao alkohol i dezinfekciono sredstvo bila i lek.
Budući organizaciono bitno, naselje je nužno imalo i svoju mesnu – plantažu duda – u cilju osiguranja te »proizvodnje« i intervencije pri eventualnim nepogodama i ispadima usled oluja, požara itd. Dakle osmišljeno i ostvareno a ne ostvareno da bi se po učinjenom ustanovili promašaji.
IZVOR – Glas komune – broj 672 – strana 6 – 15 april 1989 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
