IZVOR – Glas komune – broj 673 – strana 5 – 29 april 1989 godine //
PIŠE: MARGITA POGANJ
Muzički život Apatina I
(zabavna muzika)
Kako je muzika oduvek pratila čoveka, tako je pratila, a i danas prati svakog apatinca; koga laka, zabavna, a nekoga čak i umetnička, ozbiljna.
Među prvim kolonistima Apatina 1751. godine već je bio i jedan muzičar, a dok su se kuće novog naselja popunile, bilo ih je četvoro, koji su se bavili muzikom. Trebalo je, kao i svuda u svetu, da se svira na svadbi, uz veselje, na igranci. Svirači su podučavali mlađe, obično svoje sinove, pa ipak ih nije bilo dovoljno još ni pre 100 godina. Iz priča naših starih znamo kako je izgledala tadašnja igranka. U nedelju popodne, svirači počinju sa muzikom u gostionici (harmonika dugmetara, violina, frula, kontrabas), a mlađi u drvenim klompama, leti u papučama skakutaju na takt pevušeći melodiju. Iz buke koju više stvaraju zahuktali igrači nego instrumenti, svirači pojedinačno nestaju, žure u drugu gostionicu, gde ih čekaju drugi mladi, dok prvi nastavljaju ples do iznemoglosti bez muzike, oslanjajući se na ritam sopstvenih klompi. Dok se svirači ne vrate, imaju vremena i za mali odmor, pa počinju iznova. A muzičari se sele iz jedne u drugu gostionicu na smenu zabavljajući mlade do kasne večeri.
Vremenom su se muzičari ipak namnožili, obezbeđujući raznovrsniju i kvalitetniju muziku. U Apatinu, svaki je od njih umeo da svira bar na dva-tri instrumenta. Čuveni su bili svirači porodice Prokeš. Njihovi su se preci doselili iz Slovačke, kao majstori-tkači, koji su se uzgred bavili i duvačkom muzikom. Porodica je tradiciju sviranja zadržala sve do posleratnih dana, dok ih je još bilo u Apatinu. Najugledniji je bio Maćas Prokeš, osnivač i dugogodišnji kapelmajstor vatrogasnog orkestra, koji je utemeljen 1878. godine. Od njega, ali i od Karolja Prokeša je mnogo mladića naučilo da svira, da čita note, da izradi partituru za ceo orkestar.
Kad je posle I svetskog rata u Beogradu osnovan Savez muzičara Kraljevine SHS, pozvani su svi postojeći orkestri, da se učlane. Tako su se apatinski muzički sastavi udružili u zajedničko muzičko udruženje i kolektivno se učlanili u Savez. Počasni predsednik njihovog udruženja bio je Rada Legetić, sreski načelnik, za prvog predsednika izabran je Janoš Tatai, a za drugog, stari Maćas Prokeš. 1925. godine su nastupili prvi put sa zajedničkim programom na koncertu u hotelu Lindenmajer, koji je inače bio radno mesto elitnog orkestra Janoša Tataia.
Posle II svetskog rata osnovan je novi orkestar, u duhu vremena. Pri internatu Brodograditeljske škole, 1948. godine, muzički pedagog Julije Engelhart-Dusika je osnovao duvački orkestar, kome je bio i nastavnik za svaki pojedini instrument, a dirigent Zvonko Krumpačnik-Šjor. Svojom upornošću i svestranim muzičkim umećem brzo je Dusika stvorio uspešan sastav, bez kojeg se posleratni Apatin nije mogao ni zamisliti. S njima je bilo veselje. Zabavni orkestri su vremenom menjali svoj repertoar, instrumente i opremu. Tako se posle havajske gitare pojavio saksofon, pa električna gitara i ozvučenja za pop i rok muziku.
Svaka generacija apatinaca je imala svoju odgovarajuću muziku za ples, i mesto gde se sakupljala. Plesalo se u restoranu pivare na muziku »Wansa-band-a«, u Brodveju, u Domu omladine… a svirali su Vatrogasni orkestar, cigani tamburaši 1967. g. Veliki zabavni orkestar (od 20 čl., dir. Š. Bah).
- U prošlom broju »Glasa komune« omaškom smo objavili umesto prvog drugi nastavak »Muzičkog života«. Izvinjavamo se čitaocima i autoru.
IZVOR – Glas komune – broj 673 – strana 5 – 29 april 1989 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
