IZVOR – Glas komune – broj 673 – strana 6 – 29 april 1989 godine //
Piše: dr med. Franjo Eman
ZELENI APATIN
(drugi deo)
Faza II (1900—1945): Dud i ljudi I faze razvoja Apatina doveli su do značajnog ekonomskog procvata mesta, a časna žrtva tih promena bio je saborac — dud.
Mesto je već imalo 13.000 stanovnika, racionalno-utilitarna koncepcija ozelenjavanja preživela a budući ne baš ugledna, uslovila je II fazu dendrološko-parkovskog uređenja grada. Ta je faza nužno morala biti sukcesivna, jer brojni gorostasi duda širom naselja i dalje su stajali, rađali i korist donosili a i vreme je bilo za dovršenje kratko.
Kao prva u estetskom uređenju grada sledi 1900. godine, veoma radikalno — Glavna ulica — od Dunava do današnjeg mlina (ul. M. Tita) da bi 1934. g. usledio — park.
Koncepcija uređenja Glavne ulice bila je takođe osmišljena, željena i realizovana i za čudo od današnjeg Nadležnog, Odgovornog i Stručnjaka — neprepoznata te indiferentnim, proizvoljnim intervencijama degradirana i samo uz velika ulaganja — popraviva. Uništava se jedna od vrhunskih parkovskih i turističkih karakteristika, pa i »razglednica« grada.
A koncepcija i »logika« te ulice je u svojoj uzvišenoj jednostavnosti bila i jednostavna za sagledavanje:
— S obe strane ulice po jedna aleja isključivo divljeg kestena celom njenom dužinom, dakle četvororeda za ulicu, od kojih leva, napominjem, samo leva aleja pretrpljuje — dva — logična, osmišljena i opravdana — prekida. I to, prvi kod crkve, nekad mesta znatnog okupljanja naroda, gde je kesten iz razumljivih razloga bio nepoželjan a i po tradiciji (seti se naših manastira) oko sakralnih objekata uglavnom se sadi lipa, brest, hrast i bor. Kod nas je to — lipa — sa izuzetkom gorostasnog glediča, časne starosti od blizu 200 godina, zasađen 1798. g. ta kao trnovit sa svakako simboličnim značenjem.
Drugi prekid je kod »Građanske škole« (današnje osnovne i muzičke škole) gde je zasađena — sofora—. Ne i slučajno! Sofora je rasresito drvo, bagremastog lista i —ne— zamračuje školu, što bi činio kesten. Kesten je nepoželjan tu zbog svog jesenjeg ploda jer — deca su deca i nagomilana »municija« bi u igri i odmorima moguče dovela do obračuna unutar dečijeg »pluralizma«. Dalje, sofora cveta u julu a kao medonosna vezuje pčele u nenastavno vreme a što je možda još važnije, često alergizirajući cvetni polen, budući da pada u vreme velikog školskog raspusta u julu, ne bi izazivao moguće alergične promene na disajnim organima i očima dece. Dakle sve osmišljeno. Današnje tamo zasađene lipe obezbeđuju velikim delom baš ono, što je »predhodnik« želeo da — izbegne!
Unutar tih aleja s obe strane ulice bila su šetališta (kasnije jedna strana za bicikle), koja su na volšeban način — nestala — i što niko pametan ne bi uradio, pretvorene u »nazovi — travnjake« za koje ama baš svako zna da su čeda sunca i svetlosti a ne guste sene skoro vekovnih aleja. Nije onda nikakvo čudo što stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, koji su izradili i Prostorni plan opštine Apatin (a koji je razmatran od Nadležnih), takođe traže da se što se Glavne ulice u pogledu tih staza tiče, sve vrati u prvobitno stanje (str. 8). Začuđujuće je pri tome da je »logika« takve jedne staze — prodrla — u Lenjinovu ulicu, a ta već postojeća — uništena!?
IZVOR – Glas komune – broj 673 – strana 6 – 29 april 1989 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
