IZVOR – Glas komune – broj 679 – strana 6 – 29 jul 1989 godine //
PIŠE: DR MED. FRANJO EMAN
„ZELENI APATIN”
(peti deo)
PREVENTIVA: Razgovor o ozelenjavanju bi mogao biti i beskrajan i samo bi delom mogao biti prekinut ukoliko je predhodno sve osmišljeno i Plan donet. Jer ozelenjavanje je i »multidisciplinarno«. Ako na primer »domaćin« u ulici lepih lipa izgradi kuću na sprat, i »baš ispred njegove kuće« nema lipa već deletinište sa šljivikom onda se uključuje pravna nauka u obliku Krivičnog zakonika, kao svuda u kulturnom svetu! Važi to i za svojevoljnu »obradu« sekirom stabala ispred svoje kuće, jer moguće zasenčuju kupus.
Preventivno želim da delujem i u odnosu na one, koji sve inicijative svode isključivo na novac. Svakom je jasno da bi trenutno pokrivanje grada odabranim sadnicama na osnovu donetog Plana ozelenjavanja po tipu VRTNI GRAD — bilo moguće samo jednim samodoprinosom. Da li takvo raspoloženje postoji treba upitati građane. Postoji međutim i drugi put: Besplatno je na primer menjanje naših navika i shvatanja u odnosu na već postojeće zelenilo i ozelenjavanje uopšte, ne iziskuje sredstva ni buđenje osećanja potrebe za zdravom sredinom i želja za njom, kao ni mobilizacija Nadležnih i Stručnjaka da blagovremeno obave sve prethodne radnje, te da predlog u tom smislu podnesu SO u cilju donošenja —Odluke.
Još ni dinar nije utrošen a novac već pritiče. Priticao bi na osnovu baš te Odluke SO da svi koji društvenu imovinu koriste u cilju sticanja lične imovinske koristi, plaćaju — porez — i to na primer za svaku šljivu i sl. bez obzira na veličinu, godišnji iznos u visini cele 1 litre rakije u vreme naplate, za orahe cenu 3 kilograma očišćenog oraha, »povrtari« i detelinari po 100.000 din. po »parceli«. Sva ta sredstva bi se slila u jedan Fond za realizaciju — prvog koraka — a to je za — Plan ozelenjavanja grada. Do donošenja Plana — uslovno — bi se »drastično« povećala posebno obračunata zemljarina ali NE u novcu, već u obavezi da se za godinu dana stručno oformi travnjak (po Uputstvu koji bi se donelo u ovim novinama) a koji nikako ne bi smelo biti šišano ili košeno korovište, već pravi travnjak, koji bi se u redovnim intervalima šišao. Koji to ne urade plaćali bi onu drastično uvećanu zemljarinu a ko redovno ne šiša travu, razrezanu kaznu.
Ceo Apatin bi za godinu dve bio negovani travnjak.
Kad je to postignuto a Plan donet, porez na šljive i ostalo bi se upetostručilo a ako bi kućevlasnik pred svojom kućom zasadio Planom predviđene sadnice — overen račun od radne organizacije za promet sadnica kao i potvrda inspekcije — dotični bi za iznos kupljenih sednica bio — oslobođen poreza.
Sa tim »rešenjima« samo sam želeo da probudim među mojih sugrađana na putu ka iznalaženju mogućnosti za budući naš VRTNI APATIN. Od detalja, željenih rešenja, prioriteta, mogućnosti i opravdanih kritika odustajem u nadi da je pruženo dovoljno za početak jednog dobronamernog prolećnog razgovora.
(Kraj)
IZVOR – Glas komune – broj 679 – strana 6 – 29 jul 1989 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
