IZVOR – Glas komune – broj 668 – strana 5 – 11 februar 1989 godine //
Kultura – obrazovanje
Piše: MARGITA POGANJ
MUZIČKI INSTRUMENTI IZ APATINA U CEO SVET
Posleratno Sarajevo. Vojni orkestar svira partizanske koračnice. Blistaju mesingane trube, tromboni, horne.
— Hornovi duvački instrumenti? — pitamo seć; prikradamo se bliže orkestru proveravajući pretpostavku.
»Horn Lajoš, odn. Ludvig Horn, Apatin« — piše na etiketama instrumenata.
Eto u prolazu, u belom svetu, naišli smo na instrumente kupljene od našeg prvog komšije, dobrog čika Lajoša, koga ceo Apatin poznaje zbog svoje dobroćudnosti, a njegove pretke su kao i njega poznavali svi muzikanti u zemlji i još mnogi drugi u celom svetu. Vojni orkestri su već prošlog veka u Srbiji, Turskoj, Bugarskoj, Rumuniji, u celoj Austriji, pa i Mađarskoj, ili svirali na instrumentima iz radionice Horn, ili su ih donosili tamo na popravak.
Radionica je osnovana 1836. godine od majstora Franca Horna (rođenog 1810. g.), koji je od svog oca naučio tokarski zanat, zatim pošao u Nemačku da se usavrši kod drugih majstora, naučio ovaj teški zanat izrade duvačkih instrumenata, i vratio se kao majstor. Oba njegova sina, Jožef i Ludvig izučili su očev zanat. U radionici je radilo više radnika — jedni stručnjaci za limene, drugi za drvene duvačke instrumente. Krajem prošlog veka je Lajoš Vindiš napustio radionicu svog majstora da bi osnovao vlastitu radionicu za drvene duvačke instrumente, dok je Ludvig, a kasnije i njegov sin Lajoš Horn vodio radionicu limenih instrumenata. U ovoj firmi mogli su se snabdeti kompletni orkestri najrazličitijim instrumentima i rezervnim delovima.
1874. godine je firma Horn na prvoj izložbi zanatstva Apatina dodeljena zlatna medalja, ali je kasnije nagrađivana i od strane drugih stručnih komisija. Internacionalni časopis za izradu muzičkih instrumenata (Beč 1894. g.) pominje: »Sadašnjem vlasniku firme Ludvigu Hornu uspelo je, zahvaljujući njegovoj kvalitetnoj robi i njegovom realnom trgovačkom duhu, da stekne svetski glas.«
Svoju radionicu je čika Lajoš zatvorio 1953. godine, kada je napunio 65. godina, ali je njegov pomoćnik, mnogo stariji Alojz Honzak i dalje dolazio da bi se zajedno zabavljali sitnim popravkama instrumenata.
IZVOR – Glas komune – broj 668 – strana 5 – 11 februar 1989 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
