IZVOR – Glas komune – broj 678 – strana 3 – 15 jul 1989 godine //
SA POSLEDNJE SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE
Trgovci protiv privatnika
■ PROMET ROBE ŠIROKE POTROŠNJE U PRODAVNICAMA »PODUNAVLJA« U ZADNJE VREME NAGLO OPADA ZBOG KONKURENCIJE PRIVATNIH PRODAVNICA I UGOSTITELJA ■ DELEGATI SO DALI »ZELENO SVETLO« ZA IZMENU ODLUKE O SREDNJOROČNOM PROGRAMU UREĐENJA PROSTORA TRGOVINE I UGOSTITELJSTVA.
U zadnje vreme stalno se povećava broj zahteva građana radi dobijanja dozvola za otvaranje privatnih radnji. Do polovine juna bilo ih je 35, a prema poslednjim podacima, sada ih ima preko 50 iz svih mesta opštine. Međutim, oni dosad nisu dobili dozvole za otvaranje radnji, jer većina zahteva nije u skladu sa važećom Odlukom o srednjoročnom programu uređenja prostora trgovine i ugostiteljstva, koju su pre godinu dana usvojili delegati Skupštine opštine. Naime, na osnovu srednjoročnog programa, objekti trgovine i ugostiteljstva mogu se otvarati samo u predviđenim zonama naseljenih mesta, dok je većina građana izrazila želju da privatne radnje otvara u svojim kućama.
Zbog velike zainteresovanosti građana za otvaranje privatnih radnji, nakon rasprave u Izvršnom veću SO i u savetima potrošača mesnih zajednica, ova tema stavljena je i na dnevni red Skupštine opštine, odnosno Veća udruženog rada i Veća mesnih zajednica, održanih 23. juna. Iako su delegati oba veća doneli odluku o pristupanju izrade izmene odluke o usvajanju srednjoročnog programa uređenja prostora trgovine i ugostiteljstva, kojom se, praktično daje viza za otvaranje radnji u privatnim kućama, ova tema izazvala je žestoku raspravu. U njoj su se čule i stare predrasude o privatnom vlasništvu.
● NIŠTA BEZ KONKURENCIJE
Na sednici Veća mesnih zajednica za reč se među prvima javio komercijalni direktor »Podunavlja« Stevo Radenović, koji je, između ostalog, izneo da su prodavnice robe široke potrošnje »Podunavlja« u poslednje vreme izložene konkurenciji privatnika. To su i ugostitelji kojima poreske olakšice omogućuju da piće prodaju jeftinije, pa je naglo opala prodaja prehrambenih proizvoda, piva i žestokih pića. Sve je to zbog stihijnog otvaranja privatnih radnji, a u zakonskim propisima društvena svojina nije izjednačena s privatnim sektorom i ugostiteljima, naglasio je Radenović.
— Oporezivanje privatnih trgovaca još nije adekvatno zakonski rešeno, pa se oni nalaze u povoljnijem položaju. Većina otvara privatne radnje, jer ne mora imati obrtna sredstva, pa se i brzo bogate. Niko u privatnom sektoru ne posluje preko t. računa. Oko 400 starih milijardi godišnje se prelije u džepove privatnika. Privatni ugostitelji prodaju pivo na gajbe. U aprilu i maju od 730.000 flaša piva uzetih iz trgovinske mreže »Podunavlja«, dve trećine su uzeli privatni ugostitelji, a samo jedna trećina je prodata u društvenim prodavnicama. Konkurencija mora biti lojalna i već u samom startu treba da imamo isti tretman, međutim, u praksi poreska politika ide na ruke privatnicima — rekao je Stevo Radenović.
U tvrdnjama Radenovića svakako ima istine, jer pojedini ugostitelji ne poštuju zakon o zabrani javne prodaje pića u kafanama kao u samouslugama i to je teško ustanoviti. Privatne prodavnice odavno su osvojile potrošače, i to ne samo niskim cenama, već i kvalitetnijom uslugom. Ali i ovde ima poreskih »grešaka« na štetu društvenog sektora. Nabavna cena nije precizno definisana, pa je za privatnike poreska osnovica u startu niža. To im omogućuje ili da budu jeftiniji ili da više zarade. Druga poreska zahvatanja takođe su manja za privatni sektor.
Većina delegata VMZ-a se složila da u poreskoj politici ima propusta, ali je dala i primedbe da se »Podunavlje« ne može monopolistički ponašati na tržištu, dajući podršku privatnoj inicijativi.
U raspravi o ovoj temi, verovatno najbolju ocenu dao je Milan Krtinić, predsednik OK SK, na nedavnoj sednici Izvršnog veća SO.
— Mi moramo menjati svest i prekinuti shvatanje da privatne radnje predstavljaju opasnost društvenom sektoru i bogaćenje koje nije u duhu socijalizma. Moramo stvoriti konkurenciju na tržištu, ali istovremeno i menjati poresku politiku, koja će stimulisati a ne ometati privatnu inicijativu — rekao je Milan Krtinić.
Uglavnom, može se zaključiti da mala privreda mora napred, jer za to ima prostora. Međutim, mora se, pre svega, menjati činovnički odnos prema razvoju privatnog sektora, jer i ustavnim amandmanima društvena svojina je izjednačena sa privatnom.
Đ. Grubješić
IZVOR – Glas komune – broj 678 – strana 3 – 15 jul 1989 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
