IZVOR – Glas komune – broj 669 – strana 4 – 23 februar 1989 godine //
Poljoprivreda – ribarstvo
STANJE NA DUNAVU JE GORE NEGO IKADA RANIJE
Lopova više nego ribe
■ STANJE NA VELIKOJ RECI JE GORE NEGO IKADA, JEDNODUŠNA JE OCENA PRE SVEGA SPORTSKIH RIBOLOVACA ■ DTD PONOVO OBEĆAVA BOLJE DANE ■ SVE VIŠE ZAHTEVA ZA PROMENU UPRAVLJAČA RIBARSKIM PODRUČJEM DUNAV I
● Upravljanje ribarskim područjem Dunav I (deo velike reke od mađarsko-jugoslovenske granice do Bogojeva) je tema o kojoj se, uz povremena zatišja, u našoj opštini raspravlja već godinama. Ista tema je, bez obzira što je ovo područje pre otprilike tri godine, uz silna obećanja, promenilo upravljača (od »Jelena« ga je preuzelo petrovaradinsko »Ribarstvo«) ponovo aktuelna ovih dana, jer je stanje na Dunavu, u tome se slažu gotovo svi poznaoci prilika, gore nego ikad do sada. Kao ilustracija najčešće se koriste sintagme »divlji zapad«, »potpuna anarhija«, »krađe kečige i krupne ribe« i tome slično.
Protv divljanja na Dunavu svoj glas su, ovih dana, podigli i sportski ribolovci iz Apatina. Najviše zamerki oni su imali na račun čuvanja voda Dunava, a ni prilikom poribljavanja radnici upravljača vodama se, po njihovom mišljenju, nisu baš proslavili.
— Rad ribočuvara i njihovu saradnju sa nama ocenjujemo ocenom nula. Tu se, pod hitno, nešto mora menjati. Ukoliko se riblji fond ne bude bolje čuvao, mislim da ima razloga da izvršna veća opština koje su vlasnici ribarskog područja preispitaju rad sadašnjeg upravljača i područje dodele na upravljanje nekom drugom — rekao je, uz ostalo, na nedavnoj skupštini predsednik »Bucova« Živko Milojević.
■ UPRAVLJAČ NAJAVLJUJE BOLJE DANE
U takvom i još oštrijem tonu o radu čuvarske službe govorili i drugi sportski ribolovci. Odgovor, mada ne odviše ohrabrujući, stigao je od Živka Tepavca, direktora »Ribarstva« iz Petrovaradina, jednog od OOUR-a UTD-a:
— Ni mi nismo potpuno zadovoljni čuvarskom službom. No bez pomoći svih koji su na Dunavu, teško da ćemo išta moći da uradimo. Inače, ove godine ćemo izdvojiti dodatnih deset miliona dinara za opremanje čuvarske službe, najverovatnije radio stanicama — rekao je Tepavac.
Uz ovo predstavnik upravljača je rekao da je njegova organizacija lane kod Apatina postavila 20 smuđevskih gnezda i pustila u Dunav oko 700 kilograma šaranske mlađi. I to je, međutim, izazvalo različite komentare. Puštanje šaranske mlađi u Dunav u rano proleće, veli Živko Milojević, je bilo pravi zločin, a za spasavanje riblje mlađi ubačene u septembru je, u izveštaju o radu »Bucova« i predlogu mera, rečeno da je stvorilo riblji fond.
Sve ovo, naravno ne skida potpunu odgovornost sa apatinskih sportskih ribolovaca. Naravno, od svih 4to većina od preko 1.500 članova udruženja »Bucov« pošteno i pošteno vodi i štiti ribolovni kodeks. Ima međutim (po nekim mišljenjima čak do jedne trećine članova) i onih koji prodaju ribe u nedozvoljenim radnjama, počev od lova mrežama do »grabljanja« i »saklanja«, pa mnogima neshvatljivim pa čak i nelogičnim ribolovnim ribolova. Tu je i nemogućnost da se neregularni ribolovci…
■ ISPLATI SE KRASTI
Kazne za ribokrađu su zbilja simbolične ili, možda je to bolji izraz, smešne. Prvo to nije, kao kad je lovokrađa u pitanju, krivično delo, a maksimalna kazna koju može da odredi sudija za prekršaje je, verovali ili ne, pet starih miliona! Toliko u ribarnici košta dva i po kilograma soma. Ima, istina, mogućnosti da lopovi plate i više, ali se to ne koristi.
— Kad bi se za nedozvoljen način ulovljenu ribu pokrenuo odštetni zahtev, svako ko je u tome uhvaćen morao bi da plati petostruku maloprodajnu cenu onog što je ulovio. Za svaki kilogram nedozvoljeno ulovljenog soma tad bi se platila odšteta od 10 starih miliona. To, međutim, niko ne traži — rekao je na skupštini »Bucova« sudija za prekršaje Zoran Savić.
Kad je već tako i kad je maksimalna kazna, ponovimo, pet starih miliona, očigledno se, čak i kad vas uhvate, isplati krasti ribu.
■ POTEZU SE I PIŠTOLJI
— Pravi pecaroši više nemaju zašto da idu na Dunav. Tamo je neviđeni javasluk. A kad nekog vidiš u krivolovu on ti kaže: šta nije bilo, rekao je na skupštini »Bucova« jedan od starijih sportskih ribolovaca. Ako je tako, onda ni ribočuvarima nije lako i treba za taj posao »imati petlje«.
■ OVE GODINE 140 PRIVREDNIH RIBARA?
Prema onome što smo čuli, DTD je za ovu godinu izdao samo jednu dozvolu za privredni ribolov, ali će ulaza na Dunavu biti mnogo, mnogo više. Naime, po, doduše još nezvaničnim informacijama, Beli Manastir je izdao 20 takvih dozvola. S obzirom da svako ko poseduje ovakvu dozvolu može da zaposli sedam radnika, mreže će po Dunavu ove godine vući najmanje 170 ribara.
■ GDE SU GRANICE VODA?
Među nerešenim pitanjima vezanim za ribarsko područje su i granice voda. Po zakonu o ribarstvu SR Hrvatske na čijim odredbama insistira opština Beli Manastir, njih treba odrediti po katastru. Kad bi se to uradilo, upravljaču Dunava I bi pripalo svega 10 od preko 40 kilometara vodenog toka od granice do Bogojeva.
…koje dovodi do toga da se ribolovci koji se zbog nedovoljnog lova time bave iz jedinog, bez problema premeštaju u druga udruženja i tu dobijaju dozvole… Što se i inače često dešava. Kazne za krađu ribe, zaplenjivanje inspekcija zbog stranih lica za koje se zna da kradu. Rečni su fondovi u znatno većoj meri ugroženi nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina, pa se traži da i po cenu znatnih izdataka novih sredstava, mora sačuvati i rečni riblji fond, ukoliko se to ne uradi.
IZVOR – Glas komune – broj 669 – strana 4 – 23 februar 1989 godine
Ovaj članak se nalazi na pod domenu Arhiva novina, dok je osnovni sajt Album za marke.
